У недељу, 26. јануара 2025. године у храму Светог Саве у Лондону служена је Света Архијерејска Литургија којој је претходило васкрсно јутрење. Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Епископ новобрдски, Г. Иларион, викар Његове Светости, Патријарха српског, Г. Порфирија, а саслуживали су: Епископ лондонски и западноевропски, Г. Иринеј из Руске Заграничне Цркве и Епископ лондонски и великобританско - ирски, Г. Нектарије са свештенством и ђаконством Српске и Руске Заграничне Цркве. После прочитаног Јеванђеља, Епископ Иларион се обратио свештенству и верном народу надахнутом беседом. После Заамвоне молитве освештани су славски дарови, а по отпусту, Епископи Нектарије и Иринеј уручили су један другоме пригодне дарове. Радости данашњег дана посебно је допринела додела ордена Свете Кнегиње Милице - Свете Евгеније протиници Добрили Костић. Орден је доделио Епископ Нектарије.

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ О БОЖИЋУ 2024. ГОДИНЕ

ПОРФИРИЈЕ

ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ АРХИЕПИСКОП ПЕЋКИ, МИТРОПОЛИТ БЕОГРАДСКО-КАРЛОВАЧКИ И ПАТРИЈАРХ СРПСКИ, СА СВИМ АРХИЈЕРЕЈИМА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ – СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И СВИМ СИНОВИМА И КЋЕРИМА НАШЕ СВЕТЕ ЦРКВЕ: БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ СВЕРАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ:

МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Драга наша децо духовна,

Данас, сабрани на светој Литургији, прослављамо Рођење Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, Онога Који је „ради нас људи и ради нашега спасења сишао с небеса, оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек”. У радости духовној прослављамо Догађај који је толико велик да је поделио историју људског рода на два дела! Овај Догађај свети Максим Исповедник назива циљем творачког чина Божјег, – Тајном Христовом, сједињењем Бога и творевине у Личности Сина Божјег Који је постао човек, – што можемо разумети једино ако имамо у виду да створени свет не може постојати вечно без јединства са Богом Творцем. Зашто? Пре свега зато што је, по речима светог Атанасија Великог, природа творевине – некадашње небиће, односно што је она смртна. Да би створена природа превазишла смрт и постојала вечно, мора да буде у заједници са самим Извором живота, са Тројичним Богом, Јединим по природи Вечним и Нествореним.