Четири свеће

Четри свеће су полако гореле.

Била је тишина и могао се чути њихов разговор.

Прва је свећа рекла:
"Ја сам мир. Нажалост, људи ме не успевају сачувати, мислим да ћу се угасити.” И одмах се угасила.

Друга је свећа рекла:
"Ја сам вера. Нажалост, многи људи имају површну веру и ја их не занимам. Нема смисла да и даље горим.” Тек што је то изговорила, пухнуо је лагани поветарац и угасио ју је.

Трећа је свећа жалосно проговорила:
"Ја сам љубав. Немам више снаге. Људи заборављају на мене и то колико сам им потребна.” Без оклевања се угасила.

Одједном је ушло једно дете и угледало три угашене свеће.
"Шта је то?" - упитало је дете.
"Ви сте требале светлити до краја", рекавши то, почело је плакати.

Тада је проговорила четврта свећа:
"Не бој се, док ја горим моћи ћемо упалити угашене свеће. Ја сам нада."