Одговори Светих Отаца на питања мирјана - 1

1) Због чега је неопходно крстити се, зар није довољно бити добар човек и чинити добра дела?

Чини ми се да они који су пуни добрих дела а не маре за Бога, личе на леш мртваца који, мада прекрасно одевен нити то осећа нити му то користи. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

Ако је неко и добар по делима, а није запећачен водом и Духом, неће ући у Царство Небеско. (Свети Кирил Јерусалимски)

2) Могуће је трудити се живети по заповести, то јест часно и поштено, а без вере у Бога.

Душа се може супростављати греху, но не може без Бога победити и искоренити зло. (Преподобни Макарије Велики)

3) Ја верујем да постоји виши разум, који не мора обавезно бити Бог, трудим се да живим по природним законима и надам се спасењу своје душе и без вере у Христа.

Спасава се само онај који има главу Христа, а има главу Христа само онај који се налази у његовом телу, које је Црква. (Блажени Августин)

Они који верују у могућност спасења без вере у Христа, одричу се Христа, и може бити да не знају, падају у тежак грех богохулства. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

4) Да ли се при Крштењу опраштају сви греси?

Светим Крштењем изглађује се првородни грех и сви греси, учињени до Крштења. Одузима се гресима сила власти над нама. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

Исповедам једно Крштење за опроштење грехова...("Символ вере"- саставили Свети Оци на првим Васељенским Саборима)

5) За време Крштења су ми рекли да се одрекнем сатане, но ја са сатаном нисам склопио никакав договор, па од чега онда да се одрекнем?

"Одричем се од сатане и свих дела његових..." Каквих дела? Блуда, прељубништва, нечистоте, лажи, прорицања, зависти, гатања, враџбина, раздражљивости, гнева, хуле, гатања, свађе, својеглавости.

Одричем се пијанства, празнословља, гордости, лицемерја.

Одричем се подсмевања, демонских песама, призивања духова...

Требало би нам пуно времена да све набројимо. Одричем се свега, једном речју лошега, што мрзи Бог. (Преподобни Јефрем Сирин)

6) Зашто кажу: "Кога Господ љуби, онога и кара?"

Правда Божја захтева да грешник буде кажњен за своје грехе. Ако ће грешник неизоставно бити кажњен, то му је боље да казну издржи овде и да то време претрпи благодарећи Господу, него да у будућем животу буде изложен бексоначном мучењу. (Свети Тихон Задонски)

7) Шта чинити када нас задесе било какве непријатности?

Било каква невоља да ти се догоди, немој због тога никога оптуживати осим себе, и говори: "Ово ми се догодило због мојих грехова". (Преподобни ава Ор)

Слави Бога за све! Ове речи наносе смртну рану ђаволу, и у свакој невољи представљају за онога ко их изговара моћно средство охрабрења и утехе. Не престајте никада да их произносите (нарочито у невољама) и научите и друге овоме. (Свети Јован Златоуст)

8) Зашто, када човек оболи, говоре да га је посетио Господ?

Када се човек разболи тада и душа његова почиње да тражи Господа. И такво стање душе је добро само ако она благодари Господу. (Преподобни Јефрем Сирин)

9) Због чега се човеку шаљу болести?

Болести се шаљу ради очишћења грехова, а некада и ради смирења. (Преподобни Јован Лествичник)

Виђао сам тешко страдајуће, који телесним недугом, као каквом епитимијом, чисте душу од страсти. (Преподобни Јован Лествичник)

10) Једни говоре да је неопходно лечити се код лекара, други да је све у Божјим рукама и да није потребно одлазити лекарима.

Као што не треба сасвим избегавати лекарско искуство, тако је нецеломудрено полагати сву своју наду у њега. Већ, као када обрађујемо земљу користећи искуство земљорадње, а плодове молимо од Господа...тако иди лекару...но нека твоја нада неодступно почива у Бога. (Свети Василије Велики)

11) Кажу да се болести дају због грехова, а затим да их треба подносити са смирењем, но да ли је тада пожељно да молимо Господа за оздрављење?

Пожељно је тражити и молити Бога да нас исцели при чврстој одлучности да повраћај здравља и снаге ставимо у службу Богу, а никако у службу сујете и греха. (Свети Игњатије Брјанчанинов)

12) Пажљиво проучавам светоотачко наслеђе, али је веома тешко следовати примерима добродетељи.

Ко се поучава лекцијама добродетељи а не испуњава их, сличан је човеку који оре а не сеје. (Свети Василије Велики)

13) Иако се трудим да живим по заповестима и да чиним добро, никако ми то не успева.

Људи који немају урођених склоности ка добру, не треба да очајавају због тога, да се опусте и не труде да живе богољубиво и добродетељно као да је то за њих недоступно и недостижно; напротив, треба добро да размисле и дају све од себе како би били на корист. Чак и ако им не пође за руком да достигну сами врх добродетељи и савршенства, но увек мислећи о себи и бринући се, они ће или постати бољи, или у крајњем случају неће бити лошији, а и то је не мала корист за душу. (Преподобни Антоније Велики)

14) Како се борити против злопамћења?

Ако те је нешто наљутило...или те неко ожалостио, то се ти, по савету Отаца помоли за њега, као за некога ко ти је учинио велико добро. Моли се од свег срца и говори: Боже! Помози брату моме и мени, ради молитава његових. Тиме се човек моли за брата свога, а то и јесте знак састрадања и љубави; и смирује се, молећи помоћ ради његових молитава: а где су састрадање, љубав и смирење, могу ли ту успети раздражљивост или злопамћење или нека друга страст? (Преподобни ава Доротеј)

15) Како одучити себе од изношења недостатака других?

Дужни смо да најпре себе исправимо од недостатака, а онда да откривамо недостатке других. (Свети Василије Велики)

16) Како се избавити од навике осуђивања других?

Зашто ми осуђујемо браћу нашу? Зато што се не трудимо да упознамо саме себе. Ко је обузет упознавањем самога себе, тај нема кад да посматра друге. Осуђуј себе па ћеш престати да осуђујеш друге. (Преподобни Серафим Саровски)

17) Говоре да не треба клеветати (оговарати), а ако је човек у суштини лош, да ли то значи да о њему ништа не треба говорити?

Постоје два случаја у којима је дозвољено о некоме говорити лоше, и то: када је неопходно са неким се посаветовати о томе како помоћи ономе који греши и онда када је потребно упозорити друге који из незнања могу доћи у општење са лошим човеком, мислећи да је добар, у случајевима када нам и свети апостол заповеда да не општимо са таквима (2. Сол. 3,14).

А ко без такве потребе говори било шта о другоме, с намером да га оцрни, он је клеветник чак и ако су његове речи истините. (Свети Василије Велики)

Ко без страсти говори о греху брата чини то из следећа два разлога: или да би га поправио, или да би поучио другога. Ако говори себи, њему или другоме без ових циљева, то говори или да би га увредио или да би га оговарао, а такав неће избећи остављеност од Бога, већ ће неизбежно и сам пасти у такав или други грех и тада ће се, разобличен и укорен од других посрамити. (Преподобни Максим Исповедник)

18) Како да се понашам ако ми причају лоше о некоме?

Никада не примај клевете на ближњега свога већ прекини клеветника следећим речима: "Пусти, брате, ја сваки дан грешим још више тешким гресима, како бих онда осудио друге?" (Свети Јован Златоусти)

19) Како да се односим према сагрешењу ближњега?

Ако можеш помогни му да устане од греха - пружи му руку помоћи; ако не можеш - ти се помоли за њега. (Свети Димитрије Ростовски)

20) Шта чинити у случају ако човек изврши без сумње гнусно дело, зар ни у том случају не треба да га осудимо?

Осуди гнусно дело а онога ко је то учинио не осуђуј. (Преподобни Серафим Саровски)

21) Шта ако онај који ме је увредио приђе и замоли опроштај, а ја нисам спреман да опростим?

Прими покајање... као да ти је послано од Бога, како не би понизио Онога који шаље и изазвао Његов гнев против себе. (Преподобни Јефрем Сирин)

Чим се неко огреши о нас, одмах смо дужни да тежимо измирењу с њим зато што ће нам се за то опростити много грехова. (Свети Јован Златоуст)

И с непријатељима, када желе мир, треба се измирити. Јер, ко не жели измирење... неће избећи казну Божју. (Преподобни Исидор Пелусиот)

22) Никако не могу да научим себе да се уздржавам кад ме вређају.

Не можеш да подносиш увреде? Ћути и смирићеш се. (Преподобни Јефрем Сирин)

23) Како се избавити од непрекидне раздражљивости?

Храна за огањ су дрва; а храна за раздражљивост је високоумље (високо мишљење о себи). Буди дуготрпељив... Дуготрпељивост је прекрасан дар; она изгони раздражљивост, гнев и презир, приводећи душу смиреноумљу. (Преподобни Јефрем Сирин)

24) Како се понашати, када се разјасни да су речи изречене против мене биле клевета?

Ако си био оклеветан па се после открије да је твоја савест чиста, немој се гордити, но са смирењем служи Господу који те је избавио од клевете човечије. (Преподобни Јефрем Сирин)

25) Кажу да не треба одговарати на оговарања и увреде, а ако су оне неправедне?

Не враћај никоме злим за зло ни увредом на увреду, и тада ће ти смирење дати сам Господ, видећи да ти не смирујеш сам себе таквим начином. (узвраћањем зла и увреда).

Буди мудар, и уста оних који лоше говоре о теби загради ћутањем. (Преподобни Антоније Велики)

26) Не могу да разумем смисао молитве за демоне.

Ако ми будемо узносили молитве за оне који нас вређају и наносе нам зло, тада ће бити услишена наша молитва када се будемо молили и за нас саме (Свети Јован Златоусти)