О крсној слави

Крсна слава је православни српски обичај који представља једну од главних одлика православне вере код Срба и не сусреће данас код других народа. Тога дана, прославља се светитељ који је заштитник и молитвеник пред Господом те породице која га слави. Поред породичне славе, постоје и црквене, градске, сеоске славе, па чак и занатлијске славе као и славе појединих удружења.

На питање откуда то да само Срби у хришћанском свету имају Крсну славу, постоје различита мишљења. Неки историчари и етнолози (обзиром да су Срби пре прихватања Хришћанства били многобошци), сматрају да је слава у Хришћанству, замена за поштовање домаћих богова које је имало свако племе или породица.

Други сматрају, да је слава везана за датум масовног покрштавања српских племена у IX веку, када су у спомен тога догађаја почињали да славе светитеља који се тада празновао или кога су изабрали за свога заштитника.

И код једног и другог мишљења, увек се поставља питање како онда други словенски народи, који су такође били многобошци и који су касније прихватили Хришћанство, немају Крсну славу?

Све ово, као и поједини историјски подаци, нас упућују на то, да је тек од времена Св. Саве (који је слави дао литургијски карактер), његовим трудом и залагањем, Крсна слава постала општеприхваћен и укорењен обичај код православних Срба, који је остао до данас, без обзира где Срби живе, у матици или расејању.

Прослављање Крсне славе, делимично се разликује у различитим крајевима српских етничких простора, у чему се свакако осећају и разлитих историјских услова и околности у којим је живео српски народ. Но, без обзира на локалне различитости, суштина је остала непромењена. У томе је и лепота и значај Крсне славе коју Срби славе вековима као символ свога хришћанског и националног идентитета.

Обичај је да се Крсна слава преноси од оца на сина, по мушкој линији, а ћерке наслеђују славу само ако остају у кући; удате жене обично славе мужевљеву славу. Свака породица слави по једну или две славе, а понека и више ( као нпр. када је жена једини потомак из своје матичне породице, да се слава дотичне породице не би изгубила, или када је у питању тзв. заветна слава).

Некада су, обзиром на околности живљења, синови славу славили заједно са оцем, па тек када је он њима славу предао, почињали су да славе и они.

Међутим, сада у новим околностима живота, посебно када се су се многи преселили и живе одвојено од родитеља, син може и треба, из очеву дозволу, славу да прославља у свом дому и са својом породицом.

Крсна слава окупља целу породицу, и обично се припрема и славски ручак од традиционалних јела. Напомињемо, да уз зависности од тога да ли слава пада за време поста или ван поста, припрема се и храна за славску трпезу и ово правило треба безусловно поштовати.

Припрема хране треба да буде у сладу са могућностима, али и израз љубави домаћина и његове породице према ближњима – гостима, што је у складу са традицијом хришћанског гостољубља и српског гостопримства, чувајући се при томе сваке крајњости, да се не би изгубио или изменио смисао прослављања Крсне славе, што су наши преци јако добро знали.

На дан Крсне славе, породица обично одлази у цркву и са собом носи славски колач, вино, жито (понегде и свећу) да се освешта, а колач пререже. Понегде, у кућу породице долази свештеник и реже славски колач.

Има крајева где се породице на дан Крсне славе обавезно и причешћују.

1. Оно што представља основне елементе који су неопходни за Крсну славу је следеће:

а) Славски колач, који се припрема за дан славе и меси се са квасцем и од обичног пшеничног брашна, са додавањем освећене водица коју је свештеник освештао пре славе. Уколико, нема ове освештане водице може се додати и Богојављенска водица која је освештана за Богојављење.
На његовом централном делу и на четири стране у знаку крста одозго утискује се печат (слово) са словима ИС ХС НИ КА, што скраћено и преведено значи: Исус Христос побеђује. Сам колач символише Христа који је «хлеб живота».

б) Вино, којим се славски колач прелива, символише крв која је текла из Христових рана.
Хлеб и вино, су јасни показатељи да Крсна слава уствари има литургијске корене, јер су хлеб и вино, основни литургијски елементи и дарови који се приносе Богу на Св. Литургији.

в) Славска свећа, по могућству од чистога воска, такође је наш принос и жртва Богу у част светитеља који је наш заштитник.

г) Славско жито или кољиво, је уствари кувана пшеница која се припрема уз додавање ораха, бадема или сувог грожђа. Кољиво је символ Васкрсења и припрема се за сваку славу у част светитеља који се слави, али и у спомен наших предака који су ту исту славу славили. Због тога, у кољиву стоји упаљена мала свећа.

д) Славска икона, која је освештана и треба да је има свака српска породица. Начелно, икона стоји на источном зиду, (јер се хришћани и у цркви моле окренути према истоку). Пожељно је да поред славске иконе буде и икона Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице.

ђ) Кандило, које стоји изнад славске иконе и пали се на дан славе, недељом, празником или по потреби.

Ово је у најкраћем, објашњење значења прослављања Крсне славе. Уколико неко жели детаљнија објашњења око начина слављења Крсне славе, увек може питати за савет свог парохијског свештеника.

протојереј Драган А. Лазић