Светосавска беседа - јануар 2023.

Светосавље: једно име за Христољубље и Родољубље

Ваше Краљевско Височанство, Ваше Преосвештенство, Поштована Екселенцијо, часни оци, даме и господо, драга браћо и сестре, драга децо!

Велика ми је част и задовољство да данас пред вама говорим о Светитељу Сави, који за српски народ представља оно скупоцено зрно бисера које је Господ споменуо у својој проповеди. Свети Сава је наша инспирација и наш узор, али и жижак оне отаџбинске, родољубне светлости у коју би се загледали када би се нашли у непознатим крајевима овога света. Неизбежна је истина да историјски догађаји никад немају само једну димензију, духовну или физичку, него увек обе. А пошто нисмо увек у стању да сагледамо и схватимо промисао Божију, и то баш у оним збивањима која се тичу нашег народа, увек се трудимо да растумачимо одлуке наших предака које су нашу нацију уздигле на ниво којем завиде и многи многобројнији народи. Па тако сагледавајући прошлост ми се сваке године у исто време скупимо да прославимо највећег српског сина, нашег Светог Саву. Када се дубоко загледамо у дела нашег Светог Саве, дела као што су Карејски типик, Хиландарски типик, Студенички типик, Житије Светог Симеона, остварење аутономије Карејске испоснице, Манастира Хиландара и Студенице, неизоставну Крмчију или Номоканон и оно најважније остварење аутокефалности наше Српске православне цркве, можемо са сигурношћу приметити неколико великих особина које просто извиру из Светог оца Саве а које је он недвосмислено пренео у срж свога народа који га данас због тих особина слави.

О којим особинама ја то говорим? На првом месту је Христољубље. Као што сви знамо Свети Сава је оставио господарење Хумском области и окренуо се монаштву. Из његових беседа и житија написаних о њему од Теодосија и Доментијана јасно се може закључити да је Сава сав био у Христу и од Христа и са Христом. Дакле, љубав према Христу Богу и тежњу ка царству небеском коју је са великим пожртвовањем и истрајношћу, пренео, и кроз Српску православну цркву још увек преноси на свој народ. Следећа од многих величанствених особина нашег Светог Саве засигурно је родољубље. Он је свим својим бићем себе жртвовао за своју српску отаџбину. Да је усмери ка Богу и приближи све што је српско вечном царству Небеском. Свето Јеванђеље каже да нема веће љубави од оне него када положимо живот свој за пријатеље своје, е баш таквом љубављу која је проистекла из Речи Божије, Свети Сава је сваки део свога бића посветио целокупном народу свом српском. Кроз своја дела уздигао је Српску Државу, српску књижевност, законодавство и утемељио аутокефалну Српску православну цркву, чији се патријарх данас убраја са великим патријаршијским престолима, као што су Цариградски, Јерусалимски и Александријски, значи међу стубове Свете, апостолске, саборне, православне цркве.

Важно је истаћи да су пут, на који нам је указао Свети отац Сава прихватили многи наши владари који су наставили и продужили Христољубље и Родољубље уздижући Српску државу и градећи наше свете цркве и манастире подупирући у нама тежњу за оним што је вечно, царством Небеским. Па су тако, кроз многе векове и многа искушења, кроз које је прошао српски народ и Српска православна црква, идеали које нам је оставио Свети Сава, Христољубље и Родољубље, просто, прерасли у нама у једну реч, Светосавље. А реч светосавље заиста не представља ништа друго него истинско православље које и јесте љубав према Христу Богу и уз ту љубав, љубав према својој отаџбини. Ми у Светом Сави не видимо само неку култну особу, како би неки волели да га представе, него равноапостолног светитеља који стоји пред престолом Бога живога и посредно моли за свој народ. Свети Сава је за нас она звезда водиља која нас је вазда водила и води ка Христу. Кадгод би се српски народ нашао пред тешким искушењима у срцима му се распламса Светосавље. Вековима су Турци покушавали да угуше, а на крају и да спале у нама Христољубље и родољубље а исто су покушали и потоњи безбожници али је Светосавље ипак превладало.

Није другачије ни у садашње време када безбожне глобалистичке силе отворено нападају православље, безаконито и по својој вољи мењају вековне границе света, хушкају брата против брата и које уз помоћ својих верних поданика српском народу покушавају да украду оно што му од искона припада. Отимају од нас колевку из које смо узрасли, пуцају на наше људе и на нашу децу, руше и пљачкају наше светиње и свим снагама се боре прогањајући и мучећи наш светосавски род само да би га приморали да напусти своја вековна огњишта и одрекне се светог нам Косова и Метохије. И шта човек може да уради против такве мржње и таквог зла него да се молитвом и постом обрати Богу, јер је Он наш осветитељ и правда је Његова правда вечна, а наша је велика радост што имамо Светог Саву, ту звезду водиљу која нас вечно упућује на Христољубље и родољубље. Сетимо се зато непролазних речи молитве нашег светосавског великана владике Николаја Велимировића који каже: „Благослови непријатеље моје, Господе и ја их благосиљам и не кунем. Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу“. Ове дивне речи Светог Николаја јасно нас поучавају да се на помоћ Божију ослањамо у свим животним условима, али је свакако и наш труд веома важан. И ми треба да се потрудимо и да пружамо, што је чешће могуће, донацијску и моралну подршку свим угроженим деловима наше Светосавске отаџбине, нашим црквама и манастирима, нашим школама и болницама и свим оним људима којима је наша помоћ потребна.

Бити послушан Богу, бити милостив и не мрзети никога српском народу никада није било тешко, што је и показао кроз многе прохујале векове, јер нам тако налаже вера православна и учитељска наука Светога Саве, која ни по чему није другачија од јеванђељске, апостолске и светоотачке, која нас обавезује да се братољубиво и спасоносно опходимо према правоверној браћи нашој, али и према свима осталима. Да никога не мрзимо – ни непријатеље ни иновернике, јер су и они створења једног јединога Бога Творца. Али је исто тако важно да по речима светог јеванђеља будемо мудри као змије и безазлени као голубови. Дакле, важно је да се сви молитвено скупљамо у нашим светим храмовима и да се молимо у нашим домовима па када се духовно обраћамо Богу за помоћ и за наше Косово и Метохију онда будимо убеђени и сигурни у посредништво Српских светитеља и просветитеља на челу са оцем нашим Светим Савом. А Господ ће по промислу Свом услишити молитве наше и окончати искушења пред којима се наш Светосавски род налази.

Зато Му се с покајањем у срцу помолимо: Молитвама нашег Светог Оца Саве и свих српских светитеља и просветитеља, спаси Христе Боже и сачувај народ Свој српски и моју свету земљу Србију и у њој моје Косово и моју Метохију. Амин.

У Лондону, 29.01.2023, Синиша Мацакања