Поклоничко путовање на Свету Гору - октобар 2022.
У периоду од 9. до 13. октобра 2022. године, једна група парохијана цркве Св. Саве из Лондона, била је на поклоничком путовању у манастир Хиландар на Светој Гори. Групу је предводио прота Драган Лазић. Ово путовање, као и претходно 2019. године, имало је поклонички карактер. Поклоници су се упознали са духовним богаством, светињама и културно-историјским наслеђем српског народа на овом полуострву. Поред Свете Горе поклоници су видели и пар знаменитости града Солуна.
По доласку на солунски аеродром 9. октобра, поклоници су у Солуну најпре посетили Српско војничко гробље „Зејтинлик“. На том гробљу је сахрањено око 8 хиљада српских војника. Заједно са њима почива и више хиљада савезничких војника погинулих у Првом светском рату. На гробљу их је дежурни кустос дочекао и упознао са историјатом и значајем овог српског гробља. У гробљанској капели Св. Георгија, о. Драган је одслужио помен српским војницима који су овде сахрањени, а потом је група обишла спомен костурницу у којој се налазе земни остаци око пет и по хиљада српских војника. Иначе, ово је највеће српско војничко гробље изван наше Отаџбине. Настало је у периоду после Првог светског рата, а сав материјал за изградњу гробља је допремљен из Србије. После тога, поклоници су се упутили ка чувеној цркви Св. Димитрија, заштитника града Солуна. Ту су поклоници целивали његове свете мошти које се вековим чувају у овој најпознатијој цркви у Солуну.
Сутрадан, 10. октобра поклоници су путовали из Солуна ка Уранополису, одакле су пут наставили бродом до Св. Горе. Прво одредиште је био манастир Хиландар, најсветије свето место српског народа. У манастиру Хиландару поклоници су се најпре поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице Тројеручице и гробу Св. Симеона Мироточивог (Стефана Немање, оснивача манастира и оца Св. Саве). Затим су видели лозу Св. Симеона која је чудесно изникла из његовог гроба. Познато је да, грожђе са ове најстарије лозе на свету, помаже бездетним супружницима да добију потомство. Имали су прилике и да попију воде са манастирског бунара из времена Св. Саве, а затим обиђу цео манастирски коплекс. Посебну драж је причинило пењање на пирг Светога Саве и поглед на манастир са највише тачке у манастирском комплексу. Увече су били на вечерњем богослужењу и заједничкој вечери у обновљеној манастирској трпезарији. Иначе у манастиру Хиландара тренутно има педесетак монаха, а богослужења су свакодневна, онако како је остало од Светога Саве.
Сутрадан, ујутро у 3.00 часова, поклоници су присутвовали јутарњем богослужењу и Светој Литургији. Складно појање монаха уз светлост свећа у манастиркој цркви представљало је посебан духовни доживљај. После обеда у манастирској трпезарији, поклоници су наставили обилазак значајних места изван самог манастира: пирг-кулу краља Милутина, крст цара Душана, манастирску костурницу, цркву Св. Василија на манастирском пристаништу поред мора итд... Увече су поново били на вечерњем богослужењу и обеду, а затим посетили манастирску библиотеку.
Четвртог дана путовања, после јутарњег богослужења и Св. Литургије, група је напустила манастир Хиландар и на манастирском пристаништу Јовањица укрцала на брод који их је одвео до руског манастира Св. Пантелејмона. Ту су посетили манастирску цркву и поклонили се чудотворној икони Св. великомученика Пантелејмона која се чува у овом манастиру. Читав коплекс овог манастира изгледа величанствено и оставља велики утисак на свакога посетиоца. Иначе, у старој манастирској цркви која се налази изван манастирског комплекса, замонашен је српски принц Растко Немањић, добивши име Сава. Поклоници су се потом бродом вратили до Уранополиса, а затим упутили ка Солуну. Успут су обишли манастир Каково, метох манастира Хиландара који се налази близу Јерисоса. Ово имање је Хиландару у 16. веку даровао солунски паша који је добио сина користећи грожђе са чудотворне лозе Св. Симеона.
После посете манастиру Каково поклоници су у вечерњим часовима стигли у Солун. Сутрадан су се вратили назад у Лондон, поневши са собом незаборавне утиске са жељом да поново посете Свету Гору.
прота Драган Лазић, Лондон
