У току месеца априла, недељом са почетком у 12:30 часова у цркви Светог Саве у Лондону, одржаће се циклус духовних предавања под називом: „У СУСРЕТ ВАСКРСУ“. Распоред предавања је следећи: 

7. април 2024.: предавач о. Драган Лазић

14. април 2024.: предавач о. Горан Спаић

21. април 2024.: предавач о. Милун Костић

У четвртак 4. априла 2024. са почетком у 19.30 часова, у Великој сали, одржаће се пројекција филма ”Где си Адаме?”. После тога ће уследити разговор са продуцентом овог филма који говори о монашком животу у манастиру Дохиару на Атосу. Улаз је бесплатан а пожељне су донације. 

У дому Јосифовом Пресвета Дева продужи живети исто као и у храму Соломоновом, проводећи време у читању Светог Писма, у молитвама, богоразмишљању, посту и ручном раду. Готово никад из куће не излазаше, нити се интересоваше светским стварима и догађајима. Мало је с ким уопште говорила, и никад без нарочите потребе. Најчешће је у кући општила са двема кћерима Јосифовим. 

Но када се наврши време проречено Данилом пророком, и када Бог благоволи испунити обећање Своје изгнаном Адаму и пророцима, јави се велики архангел Гаврил у одаји Пресвете Деве, и то, како неки свештени писци пишу, у тренутку баш када је она држала отвореног пророка Исаију и размишљала о његовом великом пророчанству: „Ето, девојка ће зачети и родиће сина..." (Иса 6, 14). Јави јој се Гаврил у светлости архангелској и рече јој: „Радуј се, благодатна! Господ је с тобом!" (Лк 1, 28) и остало све редом како пише у Јеванђељу божанственог Луке. Са овом архангелском благовешћу, и са силаском Духа Светога на Деву Пречисту, отпочиње спасење људи и обновљење твари. Историју Новог Завета отворио је архангел Гаврил речју: Радуј се! да означи тиме, да Нови Завет има да значи радост за људе и за сву створену твар. Отуда и Благовест се сматра колико великим толико и радосним празником.

Стефан Немања, велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постаде члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније се ослоботио те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада по примеру свога сина Саве прими монашки чин у манастиру Студеница 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин и, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили 6 параклиса: Спаситељу, Безсребреницима, св. Георгију, св. Теодору, Претечи и св. Николају. Купе рушевине Хилендара, и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само 8 месеци па сконча. Када је био на издисају Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: всјакое дихание да хвалит Господа! И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. године. 

извор: Охридски пролог