Црква је испочетка узела да сутрадан пo Светом Богојављењу празнује сабор чесног и славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована. Јер је доликовало да се празником укаже поштовање ономе који послужи тајни божанског крштења ставивши руку своју на главу Господњу. Стога се одмах после Крштења Господњег празнује Крститељ и прославља песмама саборно. А назива се сабор зато што се људи сабирају у цркву ради певања и слављења Бога у част и хвалу празнованог великог Јована, Претече и Крститеља.

Недеља 4. јануар: Недеља Светих Отаца, Св. великомуч. Анастасија - ОЦИ 

09:15 Јутрење
10:00 Света Литургија
18:30 Вечерње богослужење и Молебни канон Пресветој Богородици
 

Уторак 6. јануар: Бадњи дан 

09:15 Јутрење
10:00 Света Литургија и oсвећење бадњака
18:30 Вечерње богослужење
23:00 Јутрење и Св. Архијерејска Литургија 

Среда 7. јануар: БОЖИЋ

10:00 Друга Света Литургија
18:30 Вечерење богослужење

Четвртак 8. јануар: Сабор Пресвете Богородице

09:15 Јутрење
10:00 Св. Литургија
18:30 Вечерње богослужење

Петак 9. јануар: Свети Првомученик и архиђакон Стефан

09:15 Јутрење
10:00 Св. Литургија

По свом повратку из Мисира, Господ наш Исус Христос беше у Галилеји, у свом граду Назарету, где би васпитан, до тридесете своје године скривајући од људи силу и свемудрост свога Божанства. Јер код Јевреја не беше никоме допуштено да пре тридесете године има учитељско или свештеничко достојанство. Због тога и Христос до своје тридесете године не поче са проповеђу, нити објави да је Син Божји и Велики Архијереј који је прошао небеса. До тога времена Он живљаше у Назарету са пречистом Мајком својом и са тобожњим оцем својим Јосифом дрводељом, док је овај био жив. Са њим је и дрводељски занат радио. А када Јосиф умре, Он сам обављаше тај занат, трудом руку својих зарађујући хлеб себи и пречистој Богомајци, да би нас научио да не лењствујемо нити забадава хлеб једемо. 

Колики значај има породица у животу појединаца, друштва или државе немогуће је укратко изложити. Породица је основна жива ћелија сваке државе. Као што свака ћелија у нашем телу има своју функцију тако и свака породица у свету има своју функцију. А нарочит значај за нас има хришћанска породица.

Хришћанство је дало огроман значај породици и породичном животу а имајући и то у виду наша Српска православна црква посветила је три последње недеље пред Божић породици и породичном животу па тако имамо недељу посебно посвећену деци, посебно мајкама и посебно оцима.

Она то није урадила да би подвајала породицу већ напротив да би је још више учврстила. Ту постоје дивни народно хришћански обичаји везивања и дрешења. Тако родитељи везују децу а деца родитеље па се једни другима дреше поклонима са пуно љубави.

Сви предбожићни и Божићни обичаји остају целога живота као најлепша успомена од раног детињства до позне старости.