Одговори Светих Отаца на питања мирјана - 2

27) Да ли треба критиковати човека због његових недостатака?

Никоме не износи на увид било какве његове недостатке ни због каквог разлога. (Преподобни Антоније Велики)

28) Шта радити када из неког разлога осећамо према некоме мржњу и нетрпељивост?

Ако мрзиш некога, моли се за њега и кроз молитву се ослободи сећања на зло које ти је учинио, чиме ћеш зауставити страсти; постајући дружељубив и човекољубив, потпуно ћеш истерати страсти из душе. (Преподобни Максим Исповедник)

29) Како да убедим ближње, како они не би веровали клеветама упућеним мени?

Уколико се будеш молио за оног који те клевета, сам Бог ће уразумити оне који су се саблазнили клеветом о тебе. (Преподобни Максим Исповедник)

30) Мене су оклеветали, а ја уопште нисам крив.

Оклеветали су вас... а ви уопште нисте криви? Треба да трпите са благодарношћу. Сматрајте то као епитимију за оно за шта мислите да сте криви. Тако клевета за вас представља милост Божију. Потребно је да се обавезно измирите са оним ко вас је оклеветао. (Епископ Теофан Затворник)

31) Зашто говоре да неосновано вређање треба подносити са смирењем?

Кроз неосноване боли (увреде) и страдања ми се присаједињујемо Крсту Христовом и из њега црпимо силу крстоносну, очишћујућу, освећујућу, и благодат Божју задобијамо. Пут је тесан и страдалан, пут који води право у рај... Свака напрслина на њему, коју са благодарношћу поднесемо јесте венац Божји који је већ стављен на нашу главу. (Свети Теофан Затворник)

32) Шта радити, ако човек јавно греши а нас уче да све трпимо у смирењу и да се не гневимо?

Колико од тебе зависи, никоме не давај повода за мржњу и свађу (непријатељство). Ако видиш да се на било који начин нарушава богобојажљивост ти се непоколебљивоприклони истини, бори се за њу храбро, ако треба до смрти но и у том случају не гневи се у души, задржи добро расположење, а успротиви се само греху. (Свети Јован Златоусти)

33) Говоре, блажени сте ако вас вређају. Да ли то значи да треба да тежим к томе како би ми се сви ругали и вређали ме?

Да не помислиш како саме увреде, без обзира какве да су чине блаженим онога ко их прима, Христос их (увреде) појашњава са два случаја: када их ми трпимо Њега ради и када су оне настале без икаквог разлога. Ако нема ни једног ни другог то онај ко их подноси не само да није блажен већ је и несрећник. (Свети Јован Златоусти)

34) Шта чинити ако нам општење са другим из разних разлога не причињава радост већ чак напротив?

Када се код тебе појави осећање зловоље и мржње према брату твоме, нека не престане твоја некадашња похвала о њему, у разговору са другима, пази да се међу твоје речи не увуче прекор и куђење, већ говори о њему усрдно похвално, моли се за њега као за самога себе и ускоро ћеш се ослободити од злокобне мржње. (Преподобни Максим Исповедник)

35) Говоре нам да је неопходно опростити увреде. Али у животу је то доста тешко учинити.

Ако те неко увреди, не гневи се на њега, већ му истога часа опрости и моли се за њега Богу да би му и Бог опростио. И ако твоје срце то не жели ти га натерај и убеди и моли се Господу да би ти помогао да победиш самога себе и телесно мудровање. Јесте тешко, али се то тражи од хришћана. Потребно је да опростиш ближњем ако и сам желиш да добијеш опроштај од Бога, Опрости, и теби ће се опростити, ако ти не опростиш ни теби се неће опростити. Страшно је то али истинито, јер Свето Јеванђеље тако учи. (Свети Тихон Задондски)

36) Како да одредимо која је страст код нас најизраженија, да бисмо започели да се боримо с њом?

У одговору на ово питање ће нам помоћи прича о једном подвижнику који је своме старцу упутио слично питање: против које страсти, пре свих, треба се борити? Старац је одговорио: бори се против оне која се тог часа бори против тебе, и сматрај да је она главна код тебе. (Свети Теофан Затворник)

37) Говоре да сновима не треба веровати, а уједно и да је сан од Господа?

Велика је истина то правило да не треба веровати никаквим сновиђењима. Јер снови најчешће не представљају ништа друго до демонска исмевања и забаве над нама. Ако се држимо овог правила ми понекад нећемо примати ни сновиђења која су нам послата од Бога, но због тога се љубвеобилни Господ Исус неће разгневити на нас, знајући да ми то чинимо из страха од демонских подвала. (Блажени Дијадох)

38) Постоје веома благочестиве жене, које редовно долазе у храм, но пре свега да би ту сусреле неке с којима ће претрести новости.

Ко у храму Божијем непрекидно празнослови тај одлази не само без користи већ и са штетом. (Свети Василије Велики)

39) Говоре да вера у Бога и пијанство не могу заједно.

У пијанству нема места за Господа, пијанство одгони Духа Светога. Дим одгони пчеле, а неумерено пијење одгони духовне дарове. (Свети Василије Велики)

Пијанство је почетак безбожја јер оно помрачује ум којим се обично најбоље спознаје Бог. (Свети Василије Велики)

40) Како се сачувати од греха, када је свуда толико саблазни?

Када паднеш у било који грех, замисли Страшни Суд и Судијy, и тим страхом уздржавај се од злих похота (жеља). (Свети Василије Велики)

41) Понекад ми маловерујући људи постављају питања у вези Светог Писма, но на нека од њих ја не знам да одговорим, а непријатно ми је да покажем своје незнање јер могу рећи: "Како то, ти верујеш а не знаш?" Могу ли ја нека места из Библије да тумачим по своме, расуђујући на основу свога црквеног опита?

Не би требали сами да тумачимо Свето Писмо јер то представља не малу опасност за неверујуће. Када не знаш, најбоље је да ништа не говориш, зато што говорити о Светом Писму по своме разуму јесте безумље. (Преподобни Варсануфије Велики)

42) Црква осуђује бављење јогом и физичке активности којима се тежи бестрашћу, али у исто време и у православљу се достозање бестрашћа сматра једном од врлина. Како се до ње стиже?

Да би достигли бестрашће и богатство дарова, чудотворство и моћ прозорљивости, неки изнурују своја тела; но они бедни не знају да, не такав труд, већ пре свега смирење јесте матер тих дарова. (Преподобни Јован Лествичник)

43) Одакле почети да би се задобило смирење?

Знај да смирење није ништа друго већ све људе сматрати бољим од себе. Научи свој језик да говори: опрости ми, и задобићеш смирење. Пре свега, не сматрај себе низашта и то ће породити у теби смирење...Бој се (чувај се) да постанеш познат по било ком свом делу. (Преподобни Антоније Велики)

44) Може ли хришћанин било шта мрзети?

Мрзи све оно што штети души твојој. (Преподобни Антоније Велики)

45) Зашто Господ шаље човеку искушења?

Искушења се шаљу на једне ради уклањања већ учињених грехова, на друге да би прекинули са гресима које управо чине, а на остале ради оних (греха) које би ускоро учинили; осим оних који се шаљу да би испитали човека - као код Јова. (Свети Максим Исповедник)

46) Могу ли се рачунати у грех човечије страсти?

Једна је суштина страсти, а друга греха. Суштина страсти је: грех, сујета, сластољубље, мржња, зла похота и томе слично. Док је суштина греха у самом дејству страсти, када неко своје страсти задовољава на делу, то јест извршава их... то су дела која су побуђена страстима; јер, могуће је да човек поседује страсти али да не чини по њима. (Преподобни ава Доротеј)

47) Да ли је обавезно молити се пред постављеним столом?

Сто за којим се не моли Богу ни по чему се не разликује од јасала животињских. (Преподобни Јован Дамаскин)

48) Никако не могу да савладам себе - веома волим да једем.

Овладај својим цревима, како она не би овладала тобом. (Преподобни Јован Лествичник)

49) У среду и петак не једем месо, спроводим вишедневне постове, но никакве духовне користи од тога не примећујем.

Вара се онај који сматра да је пост само уздржавање од хране. Прави пост јесте удаљавање од зла, обуздавање језика, савладавање гнева, укроћавање похота, прекидањем са клеватама, лажима и кривоклетствима. (Свети Јован Златоуст)

50) Како одредити меру у спровођењу поста?

Мера узимања хране, по мишљењу светих отаца, подразумева ону количину хране дневно, после чијег узимања би се још увек осећала глад. Таква мера чува душу и тело у равнотежи не дозвољавајући човеку да падне у неумерени пост и тиме раслаби тело, ни у преједању и тиме угуши дух. (Преподобни Касијан Римљанин)

Опште правило умерености у уздржавању састоји се у томе, да сваки саобразно снази, телесној моћи и узрасту узима онолико хране колико је потребно за одржавање здравог тела а не колико изискује наша жеља за засићењем. (Преподобни Касијан Римљанин)

Свакоме је мера и лични учитељ - сопствена савест. (Преподобни Касијан Величковски)