Бројанице

Молитва помоћу бројаница један је од најстаријих начина молитве, који су посебно неговали православни монаси кроз векове. Саме бројанице имају символички карактер. Обично су црне боје и тиме нас упућују да водимо трезвен и озбиљан живот у непрестаном покајању. Мале бројанице обично имају 33 чворића, по броју година које је имао Господ Исуса Христос када је разапет. Постоје и веће бројанице од по 50, 100 или 300 чворића. По једном старом предању, био је један монах који је желео да начини вунену бројаницу да би одбројавао своје молитве, али ђаво му је стално развезивао чвориће које би исплео. Једном му се јавио анђео и научио га да плете чворић који се састоји од седам уплетених крстова. То је један од најкомпликованијих чворова на свету. Овакву бројаницу ђаво није уопште могао да расплете.

Како се молити помоћу бројаница

Поред молитва које се налазе у молитвенику и редовно се читају у одређено доба дана, Црква Христова благосиља својим верницима да све своје молитве могу надопунити или заменити кратким молитвама које се више пута учестало и сабрано понављају. Оне нам омогућавају и помажу да се лакше саберемо умом на саме речи молитве како нам ум не би лутао.
Како, дакле, да започнемо молитву? Сабравши мисли, треба да узмемо левом руком куглицу бројанице (или крстић), држећи је лагано између палца и кажипрста. Осенимо се знаком часног крста десном руком и тихо почнемо бројећи у себи сваку појединачну изговорену молитву једним чворићем.

Најчешћа молитва којом се молимо помоћу бројанице је тако звана ИСУСОВА МОЛИТВА која гласи:

Господе, Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога или грешну!

Може се користити та молитва и у мало краћем облику: Господе, Исусе Христе, помилуј ме!

Исусова молитва је најважнија молитва сваког православног хришћанина. Она по црквеним правилима може да замени све друге. Будући освећена самим именом Христа Бога, она у наше срце низводи божанску благодат и уноси неисказани душевни мир када се учестало понавља. Многи православни хришћани толико су се навикли на ову молитву да непрестано имају у свом срцу и на уснама име Исуса Христа, па чак и за време сна, јер када се човек навикне на њу честим изговарањем она постаје механизам који се одвија као нпр. процес дисања.

Исусова молитва се може ускладити и са дисањем, тј. удахнемо када изговарамо први део молитве, а издишемо када изговарамо други део молитве.

Највећа сила ове молитве лежи у самоме имену ИСУСА ХРИСТА, које изгони из нашег срца сваку сметњу и немир и уноси божански мир.

Поред ИСУСОВЕ МОЛИТВЕ хришћани могу да се моле и Пресветој Богородици и светитељима за своје ближње или оне који су се упокојили.

Такође, могуће је помоћу бројаница понављати и молитве „Оче наш" или „Богородице Дјево„ као и друге краће молитве.

Када смо сами добро је да изаберемо неко тихо место и да речи молитве говоримо шапатом. Православни хришћани најчешће се моле стојећи пред иконама и упаљеним кандилом, али могу да се моле и седећи или лежећи када смо телесно исцрпљени или болесни. Корисно је да се после сваке изговорене молитве прекрстимо. На тај начин се наша пажња лакше везује за речи молитве.

Међутим, молитва на бројанице може да се практикује на сваком месту и у свакој ситуацији: у аутобусу, возу, чекаоници, приликом шетње и сл. Многи хришћани пред спавање осене крстом своју постељу и легну у кревет заједно са бројаницом тихо се молећи док не заспе. Ујутро, када се пробуде, одмах се може узети бројаница и тако започети дан молитвом. Веома је корисно одвојити увече пред спавање и ујутро по буђењу одређено време које ћемо посветити молитви на бројанице. Апостол Павле нас учи да се молимо непрестано. Свакако, када смо у друштву не можемо се молити на исти начин као када смо сами. У том случају не треба привлачити пажњу накаквим чудноватим понашањем, већ једноставно ћутећи у себи изговарати молитву пратећи је неприметно окретањем, бројанице. Молитва се у себи може сасвим лако вршити покретањем језика при затвореним устима и мисленим праћењем речи молитве. Укратко речено, можемо се молити увек и свугде, а да то нико други не зна осим Бога коме се молимо и нас самих. Свако намерно привлачење пажње других људи око нас страно је духу истинске молитве коју морамо да вршимо у покајању и правом смирењу, скромно и тихо у своме срцу.

Приликом молитве на бројанице Свети Оци апсолутно забрањују било какво маштање и замишљање слика. Наша пажња мора искључиво бити сабрана на речи молитве. То се постиже упорним трудом и вежбањем пажње, али и полаганим произношењем молитве без журбе да што пре постигнемо одређени број. Ипак, пажњу је тешко одмах постићи и зато се саветује да се молитва и у тренуцима расејаности изговара,јер учесталим понављањем наш ум се постепено навикава на молитву и тако стиче пажњу у молитви. Заправо, најбољи начин да се научимо молитви јесте да одлучимо да је понављамо без обзира да ли успевали да се саберемо или не. Као што кап по кап воде може да издуби и најтврђи камен тако и учесталост молитве без обзира колико нам она још била расејана, може да доведе до чисте и сабране молитве. Бројаница се може у тренуцима када је не користимо држати у џепу, или ако је мала око руке. Ипак, није лепо привлачити пажњу својим бројаницама, а поготово играти се њима прстима у доколици. Оне служе за молитву, а не за игру или за украс. Према бројаницама смо дужни да имамо долично поштовање. Монаси и монахиње који плету бројанице и сами се моле за време свог рада и зато су бројанице плод молитве и служе за молитву.

Ношење бројанице на левој руци, као и њено држање у левој руци приликом молитве, је чисто практична ствар. Није символичке или канонске природе, те нас и не обавезује да је морамо на тај начин носити.

Бројаницу приликом молитве држимо у левој руци зато што се десном руком у то време осењујемо крсним знамењем те не можемо бројаницу држати, одбројавати молитве и крстити се у исто време једном руком. Када бројаницу не користимо приликом молитве - а то је њена ЈЕДИНА улога, онда је најбоље да је одложимо негде на неку полицу или сточић где држимо молитвеник, Св. Писмо које користимо приликом молитве.

Такође, бројаницу можемо носити са собом, ако рецимо идемо на пут или сл. Наравно ако је човек леворук он ће бројаницу носити на десној руци, али када се моли, треба да се крсти десном руком и да је онда држи у левој руци. Свакако, најбоље је, бројаницу не носити као рекламу, већ је користити у тренуцима молитве далеко од очију радозналаца.

Дакле, БРОЈАНИЦА није никакав „талисман", „амајлија" или "наруквица за срећу", „модни детаљ" и слично. Њена једина улога и сврха се може правилно разумети само кроз молитву и никако друкчије.