Беседа Епископа Доситеја на Светог Саву 2017.
Драга Браћо и сестре, драги светосавци,
Само онај који има Христа у себи, има снаге да чини велика и узвишена дела, као што је то чинио Свети Сава.
Сетите се само Његовог рада на успостављању и устројству Српске православне цркве 1219. године, па подизање Хиландара, организовање епархија у својој отаџбини, и брига за сваког човека и за сваку душу у својој отаџбини, брига Његова за Цркву и брига браће Његове за престо, прво оца Његовог Немање, за целу отаџбину, јер у то време Србија је личила на један велики манастир.
Владар је бринуо о материјалним потребама својих поданика, а духовни вођа, односно Архиепископ Свети Сава се бринуо о духовној потреби свога народа. Свети Сава је одржао један чувени сабор у манастиру Жичи, када је написао Беседу о исповедању праве вере. Праве вере православне, када су се Срби дефинитивно и коначно окренули православљу и постали православни, како тада, тако и до данас.
Али не само да је Свети Сава учинио то, него је Свети Сава и отворио очи српском народу и просветио нас, и дао нам прозоре на нашој кући на све четри стране света. Прозоре према истоку и западу, према северу и југу и најважнији прозор према Небу. И како је то Свети Сава поставио, тако би то требало бити и до данас, знајући на место на коме се наша отаџбина налази јер ми смо такав народ да нам је то све потребно.
И као што је Свети Николај рекао да смо исток на западу и запад на истоку, то се и те како и дан данас потврђује и постоји потреба да се нагласи да је то тако. Како нас је Свети Сава неизмерно задужио пред Господом, и како је Господ нас наградио и задужио дарујући нам тако великога Светитеља, из рода нашега и језика нашега, тако смо и ми дужни бити одговорни према томе дару који је Господ дао нама.
Зато је Савиндан сваке године не само један дан, него се прославља читав овај месец, па и читава година; у српском народу Савиндан је дан испита да се сами запитамо колико смо ми на путу Светога Саве. Дужни смо да се запитамо да ли ће нас Свети Сава препознати када одемо пред лице Божије, и када нас Он заједно са осталим светитељима из рода нашега и светитеља из целога света, из целог православног света дочека када будемо пошли са овога света. Да ли ће нас Свети Сава препознати? Зато потрудимо се да искористимо ово време које нам је Бог даровао јер у Светом писму је написано; пазите на сваки дан живота свога јер су дани кратки и зли; да бисмо постигли оно што Господ очекује од нас, и што Свети Сава такође очекује од нас.
Ако смо светосавски род онда морамо тако и да живимо, онда морамо да се тако и понашамо. Многи су нам приговарали да Срби више воле Светосавље него Православље, али у Светосављу је само Православље. Светосавље је само преточено Православље на српски језик, објашњено и протумачено на нашем језику, подобно за наше разумевање јер Православна црква се огледа у јединству вере, али исто тако не мора да значи да сви православни говоре истим језиком.
И то је Свети Сава такође обдарио род свој што нам је проповед Светога јеванђеља, Јеванђеља са истока, донео и проширио на српском језику. Он је превео све најважније књиге које су биле потребне у то време, и које се дан данас употребљавају у нашој цркви, у нашем народу; као што је то Законоправило, као што су то Богослужбене књиге, као што су то манастирски типици и правила. Све је то Свети Сава превео на српски тадашњи говорни језик и дао роду своме на употребу. Тај његов рад и то његово дело су учинили да смо се сачували кроз тешке векове кроз које смо прошли. Велико је дело пред Господом што је подигао манастир Хиландар али и манастире Жичу и Студеницу.
Шта би ми данас били без Хиландара? Како бисмо били препознатљиви уопше у овоме свету? Како бисмо били препознатљиви? Врло тешко, али зато имамо овог Светитеља, имамо дела Његова, и препознатљиви смо у свету и будимо поносни са Њим. И кажем кад смо поносни онда морамо битри и одговорни, и према Господу, и према Светоме Сави, и према свим делима Његовим.
Као што на почетку рекох, чини ми се што векови више пролазе да је Свети Сава све више међу нама и надајмо се да смо и ми све ближе Њему, да га осећамо као свој род, и да је ту са нама свакога дана.
Ево, ова радост наше деце, не само овде у овој цркви него широм планете где Срби живе и радују се овоме великоме дану и овоме великоме Светитељу. Светитељ налази пута и начина да свакоме дође до срца, да свакоме уђе у душу, отворимо домове своје, да уђе и у домове наше. Да буде кандило вере пред иконом Светога Саве прислужено непрекидно, да се сећамо великих дела Светитеља који нам је то учинио, да би нас упутио на пут који води у живот вечни.
Зато сви ускликнимо из дубине срца свога ону песму; са љубављу Светоме Сави, а Свети Сава ће свима нама да помогне. Молимо се да благодат Његова остане међу свима нама. Нека Господ благослови вас, парохију ову која је посвећена Светоме Сави, школу која је посвећена Светоме Сави, учитеље који воде ову школу и ову дечицу, која су ученици Светосавске школе.
Нека вас Господ, Пресвета Богородица и Свети Сава благослове, и дај Боже да српски род поживи у слози, миру и љубављу и у напретку, гледајући на та сва четри прозора, на све четири стране света, која нам је Свети Сава отворио, на многаја, многаја љета. Управо данас када се ломимо у отаџбини нашој питањем коме ћемо се царству приволети, на коју се страну требамо окренути, Свети Сава нам је то већ давно показао.
Браћо Срби, окрените се на све стране и на свакој страни на којој сада тражите помоћ Божију постоји спасење, и постоји пут светосавски који води у живот вечни.
Нека Господ и Свети Сава све вас благослове и подаре свако добро. Амин Боже!
Црква Светог Саве у Лондону
29. јануар 2017.
