Владика Доситеј - о Светом Сави 2018. године

Храм Св. Саве у Лондону – владика Доситеј
28. јануар 2018.


... па су дошли у то мрачно време и угледали коначно светлост дана. Па кад смо угледали светлост дана живели смо мало у слободи па смо онда опет постали ми сами себи Турци гори од Турака. И у томе времену је исто било незгодно за Светога Саву а незгодно и за Светосавце, за оне који су били Православни, који су испуњавали веру Православну и Светосавље. Тада се Свети Сава прогонио и из школа, малтене и из цркве, из уџбеника, и није више био Свети Сава него је постао Растко Немањић. И тако се некако преживело али, хвала Богу, Бог је дао, и молитве светитеља Божијих, да је опет име Светитеља Саве испливало на површину. И после тога, ето, подиже се храм нови, његов, у Београду. А и широм света ево почнимо одавде од Лондона па преко целе Америке, Аустралије и Европе и до северне Европе, свугде данас имамо храмове посвећене Светитељу Сави.

Шта мислите да ли је Синан-Паша могао да замисли да ће се тако нешто десити? Па чак ни онај најсмелији верник и у то време није могао то ни да помисли да ће се десити али у Божијој руци је све могуће и све бива по Божијем допуштењу. А бива због тога што је Свети Сава на Светосавском путу, на правом путу, односно на Христовом путу, на путу који води у живот вечни.

Ако би са Светога Саве скинули оно што није Христово остао би обичан принц Растко као што су га многи тако и називали и у песмама га тако описивали али он је светитељ Божији јер је примио Христа у себе, науку Христову, и тиме охристовио себе па онда се као такав показао нама и указао нам пут којим треба да идемо. Да идемо Светосавским путем према Царству Небескоме и према животу вечноме. И хвала Богу да тај путоказ и та звезда водиља која нас води, води нас правим путем, путем ка царству небеском.

Идућа година је година 2019. Испуњава се 800 година од давања аутокефалности Српској Православној Цркви коју је Свети Сава од Цариградске патријаршије издејствовао за нашу цркву. И цела идућа година биће посвећена Светитељу Сави, биће посвећена молитвено, биће посвећена изложбама, биће посвећена разним концертима и духовним догађањима. Биће и издата књига Шематизам Комплетне Српске Православне Цркве која ће обухватати и отаџбину и расејање. И сами ћемо после из те књиге видети докле смо све доспели, где нас све има и где се све име Светога Саве чује и где се име Светога Саве прославља. А тамо где се његово име прославља онде Бог свога слугу не заборавља. Неће Господ заборавити народ свој који призива име његово и који призива име Светитеља Саве јер Свети Сава је један. У Српскоме народу један од највећих светитеља и поред других светитеља један од најзначајнијих и највећих светитеља који нам и дан данас пут показује и који нас води према Царству Небескоме.

Зато, помолимо се сви данас Господу и Светитељу Сави да му се заблагодаримо што нас је упутио на пут Истине, Правде и Љубави, јер Свети Сава је добро знао каква ће времена тешка доћи и шта ће све чекати Српски народ и кроз шта све треба проћи да би светла образа изашли пред Господа и пред Светога Саву. На нама је да се потрудимо да нас Свети Сава препозна када се појавимо пред лицем Господњим, да нас препозна по вери нашој и по делима нашим. Није само довољна вера него су потребна и дела. Дела милосрђа која треба да чинимо једни према другима без обзира коме то било а тих потребника данас и сутра, и у свако време, биће јер је Бог тако устројио овај свет да увек имамо могућности и прилике да чинимо добра. Да чинимо добра ближњима својима као што је то чинио Свети Сава.

Замислите једнога принца који оставља свој престо и иде у Свету Гору да би се подвизавао, да би живео најскромније што се може живети и да би тиме задобио милост Божију и да би постао светитељ. А данас, нажалост, многи од нас, ми бисмо из неког сиромаштва врло радо пошли да постанемо принчеви али то није пут који спасава него, напротив, пут је онај трновит и узак који иде према Царству Небеском. Сам Господ каже трновит и узак је пут који води Царству Небеском а широк је пут онај који води у пропаст. Зато драга браћо и сестре, изаберимо Светосавски пут. Светосавски пут који је узак и трновит али зато знамо где идемо и знамо где ћемо стићи – што је најважније.

Данас смо чули у Светом Јеванђељу, ко је обраћао пажњу, да су се двојица молила у храму, да се један бусао у прса како је он праведан пред Господом у свим делима својим, и да чини много добрих дела. Други је био презрени цариник али на крају је цариник изашао оправдан из храма јер се покајао за своје грехе а овај други је изашао неоправдан. Пазимо да се тако нешто и нама не би могло десити јер можемо се ми и напразно поносити Светим Савом и викати ’ја сам Светосавац’, ’ја сам Православни Србин’, ’ја сам Србин, овај други није нико и ништа’ и тако даље; нема надмудривања и надговарања, него у скромности и побожности Бог прима оне са скрушеним срцем као што је примио овога покајаног цариника.

Зато, потрудимо се да нас Господ и Свети Сава препознају као своје. Господ да нас препозна као своје синове а Свети Сава да нас препозна као своје сународнике. И дај Боже да идућу годину што свечаније и достојанственије обележимо. Годину посвећену Светоме Сави, комплетну и целу 2019. годину.

Нека Бог помилује све нас а нарочито ову децу и омладину нашу и будућност нашу, ову децу из чијих грла чујете ону најумилнију песму ”Ускликнимо с’ љубављу Светитељу Сави”. И дај Боже да та песма никада не умукне у роду Српскоме.

Амин.