Владика Доситеј - Крстопоклона недеља, 11. март 2018.

У име Оца и Сина и Светога Духа!

Драга браћо и сестре, ево налазимо се већ на уласку у четврту недељу Светога Часнога и Великога Поста. Три недеље смо препостили, остаје нам још четири недеље до славнога Христовог Васкрсења. И управо у ову четврту недељу Црква Божија износи, као духовно окрепљење нама вернима који смо мало посустали у посту, износи Часни Крст да га целивамо и да кроз тај Крст добијемо помоћ и окрепљење да наставимо Свети Пост који смо започели. Јер Господ је Крстом својим победио све недаће овог света и сви следбеници Христови побеђују такође Часним Крстом све недаће овог света и све недаће у животу своме.

Крст је победа свега и кроз крст нам ваља проћи и кроз крсне муке треба проћи да бисмо дочекали и Христово Васкрсење. Каже један од светих отаца, баш управо данас кога прослављамо, Свети Порфирије Гаски: ”о благочестиви Хришћане узми тихо на леђа своја крст који ти Господ и милост Божија даје да носиш, да носиш на путу према Христу, мада је на том путу иако имаднеш и несреће и тегобе и искушења, чак и смрт ако претрпиш али надај се и умом и душом својом да ћеш добити оно што је Господ обећао”. А Господ је обећао свима онима који узму крст свој и изнесу га до краја да ће добити спасење, да ће добити живот вечни. Јер Господ каже ”онај који претрпи до краја тај ће бити спасен”. И ми смо дужни, као духовни витезови, да идемо тим трновитим путем, да носим крст Божији и да носимо крст нашега живота. Свако од нас има потешкоће у свом животу и свако мисли да су његови проблеми најтежи и највећи. И управо један старац у пустињи почео да се жали Господу своме како му Господ даје сувише терета на плећа његова а он је, ето, старац па не може све то да носи. Једне ноћи Господ га удостоји сна да види једно поље пуно разних крстова - и великих и малих и средњих, и тамо у углу један мали крстић и он рече Господу ”ја бих баш онај тамо крст узео. А Он каже ”оно је твој крст”. И тада се човек покаја, узе свој крст и крену према своме спасењу.

Тако и ми, драга браћо и сестре, узмимо крст свој који нам је Господ дао на плећа наша, да га носимо достојно, да бисмо достојно и примили награду од Господа.

Ево, ових дана, чули сте да је умрла игуманија Ефосинија, мати игуманија Манастира Грачанице на Косову и Метохији. И она је управо у својим исповестима испричала и следеће. Већ са шест година узела је крст и пошла за Христом. И до тих деведесетих година свог живота, колико је напунила ове године, претрпела је свега и свачега у своме животу. Али каже ”наду сам своју увек полагала на Господа. Кад ми је”, каже, ”моја сестра која је била задужена за економију, долазила па каже, мајка немамо брашна, па немамо ово, па немамо оно, ја се нисам секирала него одем пред икону и кажем ’Господе, ти си онај који ће ми помоћи и ја сву наду своју полажем на тебе.’ И увек се нађе решење. И увек Бог нађе пута и начина да пошаље некога ко ће тај проблем да реши.”

Тако и у нашем животу, ми ништа не можемо сами чинити од себе него на првом месту Господ нам помаже, помаже нам сам Он и помаже нам преко ближњих својих. Тако нека би Господ, Крстом Својим и Силом Светога Крста дао нама снаге да поднесемо све потешкоће и недаће живота нашега. И ономе ко то може назвати теретом поста, пост није терет него је управо једна врста духовног олакшања, али они који то сматрају за оптерећење, Крст ће и ту помоћи да истрпимо и да дочекамо да испостимо до самога Христовог Васкрсења.

Нека Господ свима помогне и Свети Часни Крст нека нам свима буде од духовне помоћи и велике, велике духовне користи.

Амин Боже!