ОТАЦ - први филм о Светом Сави

СВЕТИ САВА

Колико год често био помињан, колико год у оквиру специфичне српске религиозности био постављен понекад и непримерено испред осталих хришћанских светитеља, па чак и испред саме Цркве, колико год се сваке године на школским приредбама читали историјски и књижевни текстови о његовом животу – о Светом Сави се код нас заправо мало зна. Светог Саву Срби поштују и воле, али им уствари није близак. Хвале га, али га не узимају као узор. Траже од њега помоћ, али не посежу за њом. Слика о њему временом је постала сентиментална и неприродно укочена. Више као гоблен него као икона. А ради се о вишеструко обдареном човеку дубоке духовности који је истовремено био и вулкан радне енергије. Некоме ко поново може постати истински узор младима.

 

СРПСКИ КУЛТУРНИ ИДЕНТИТЕТ

Срби имају два велика симбола, два јака корена свог духовног и културног идентитета. Оба су хришћански, али један је везан за рат а други за мир. Један се више везује за догађај а други више за личност. Временом један је постао више везан за херојску жртву, а други за живот у подвигу.

О несумњивом значају Косовске битке и Лазаревог избора за српску историју и садашњост не треба трошити превише речи.

Старији, „мирнодопски" симбол српског идентитета је везан за дело Светог Саве и његовог оца Немање – Светог Симеона. Без њега и Косовски завет постаје неразумљив и подложан злоупотребама свих врста. Њиме се нисмо бавили на филму, а и уопште у популарној култури није оставио упечатљивијих трагова.

Најједноставније – у овом тренутку, кад су очигледно ослабили и уморни од симбола народ-бедем, Срби би морали да се позабаве својим старијим симболом: народ-мост. Спој Истока и Запада, националног и космополитског, духовног и практичног, традиционалног и модерног – све је то наслеђе Светог Саве уграђено у темеље српског Прaвославља, које се данас често погрешно тумачи искључиво у кључу чувара традиције. Уосталом, традиција увек укључује спајање, преношење из прошлости у будућност ("Традиција није обожавање пепела, већ очување ватре").

Недопустиво је да и даље, у веома тешком тренутку за српски културни идентитет, не посежемо за симболом који нас може поново ујединити, освестити и ојачати. Бавећи се тим симболом као здравим кореном, можда можемо учинити понешто на изласку из нездравог стања у коме се налазимо. Кад су филмови у питању – превише је било улагано управо у продубљивање нездравог стања.

 

РАДЊА ФИЛМА

Сценарио филма ОТАЦ бави се периодом од доласка остарелог владара Немање као монаха на Свету Гору до повратка са очевим чудесно мироточивим моштима његовог сина Саве у грађанским ратом опустошену, осиромашену и изгладнелу Србију – десет година касније.

Зашто баш овај период живота две велике личности српске историје, два велика светитеља?

У поновном сусрету, тамо далеко од Србије, две јаке личности – оца, остарелог успешног владара и сина, младог монаха дубоке духовности – формиран је темељ српске државе, културе и цркве. Обојица су учинили оно неопходно да би свим својим силама послужили Богу и своме роду. Поднели су жртву. Немања је жртвовао удобну старост да би у аскетском подвигу још за живота додирнуо небеско и оставио наследницима свети узор, а Сава се одрекао мира Свете Горе да би Србе увео у ред озбиљних, духовно освешћених народа.

Један другог су својом љубављу на то практично принудили. Један другом су, понекад можда и на ивици сукоба, помогли да извуку најбоље из себе и тиме заувек остали да заједно служе Богу и роду. Отац и син. Као узори за вечност.

Филм ОТАЦ ће нам помоћи да за тренутак оставимо по страни клишее којима смо заробили два великана (а урадили смо то да бисмо лакше прихватили сопствену пасивност и раслабљеност). У филму ћемо сагледати чудо преображаја старог владара огрубелог од многих ратова и терета власти – у кротког и незлобивог светитеља, онога који се дословно руководи јеванђељским „кo хоће да буде старији, нека буде млађи од свију и свима слуга" и, с друге стране, преображају младог човека великог духовног дара, у потпуности посвећеног самоусавршавању – у оца нације, који се враћа у немир света како би свим силама служио својим ближњима.

Опасност у филмском приступу овој теми лежи у владајућем сентименталном клишеу, а њено пуно откривање и разумевање могуће је тек у искреном, реалистичком сагледавању људских судбина. Да филм не би остао само добронамеран али тенденциозан поглед на националну историју, не смемо изгубити осећај за светост, али не смемо заборавити ни на успутне сукобе као и хумор, неопходан за истинито сагледавање догађаја и ликова.

Да бисмо лакше приступили великанима помажу нам и драгоцени ликови Немањиних пратилаца, старих ратника који су се заклели свом господару на верност до краја, који су дошли са њим и на Свету Гору да га прате до смрти. Као и већина публике они у почетку немају разумевање за високе духовне теме, а кад почну да се труде да ратничке способности претворе у духовне – то постаје извор низа симпатичних, па и комичних ситуација. Тек кад приону на подизање српског манастира на Светој Гори – за потомство – они у потпуности пронађу себе. На крају, љубављу ће и они заједно са својим господарем однети победу.

 

СТАРИ И МЛАДИ

Данашња Србија постаје земља старих људи. Колико у том контексту значи подсећање на то да старост није само ишчекивање смрти и на то да поправљање себе може и треба да траје до последњег даха! Колико је важно да се, у времену владајућег индивидуализма, млади упозоре на то да тек служење другима доводи до пуног развоја нечијих богомданих дарова!

Увек је дирљиво и инспиративно видети како син, без обзира на своја хтења, љубављу прихвата и испуњава очев завет, али посебно је узбудљиво и ретко виђено да син постане духовни отац своме оцу! То је нешто што и данас у општем безнађу које је притисло Србију може послужити као узор млађој генерацији, али и нада старијој генерацији. Савладавање препрека и труд на путу постизања пуноће љубави и светости је нешто што има и универзални значај, потенцијално интересантно свим људима и свим културама.

Слављењем и младости и старости Србија се можда може подмладити.

 

НЕКАД И САД

Кроз филм о овосветском и духовном, филм у коме ћемо поново пронаћи оздрављујуће сузе и смех, провлачи се низ паралела са данашњицом.

У филму ОТАЦ пратимо обнову запустелог Хиландара, данас пратимо његову обнову после пожара.

Ратовима и унутрашњим сукобима измучена и осиромашена Србија из филма ОТАЦ има јасну паралелу у данашњем лошем стању у земљи.

Нада коју доноси повратак Саве и Симеона у земљу има паралелу у нашој нади из које и настаје филм ОТАЦ.

 

ПРАКТИЧНО

У избору догађаја који се обрађују у сценарију водило се рачуна о лошој економској ситуацији и тешкоћама које стоје на путу прикупљања средстава за филм. Избегнуте су велике, масовне сцене, гломазни сценографски захвати и обиље скупих историјских костима. Па ипак се ради о „спектаклу у малом". Избором догађаја и места, костим и сценографија су сведени, али све мора бити максимално реалистично урађено. Филмски језик мора бити савремен, уз ефектно коришћење технике и великих захтева у постпродукцији. Филм је ликовно захтеван, а специфичну атмосферу Свете Горе и потресних историјских реконструкција треба да подупире музика којој ће бити посвећена посебна пажња.

Све у свему, ОТАЦ је филм од националног значаја који се мора урадити по светским стандардима, али на светосавски начин – спајањем духовног и материјалног, молитвеног и занатског, црквеног и уметничког.

 

ПОЧЕТАК РАДА

Идеја о покретању рада на филму ОТАЦ потекла је као одговор на размишљања и предлоге многих, посебно млађих образованих Срба, да би за Србију сада, у сред велике кризе националног идентитета, играни филм о оцу српске нације био драгоцен.

Рад на реализовању филмског пројекта ОТАЦ као први копродуценти су предузели Фондација за унапређивање и ширење хришћанске православне и националне српске културе НАСЛЕЂЕ ОТАЦА (оснивачи су Срби из Берлина и Београда) и нова продукцијска кућа ОПЕТ & ОПЕТ из Београда. Досадашњи рад показао је да је интересовање за овај филм о Сави и Немањи велико и у Србији и у дијаспори.

Пројекат је већ у својој почетној фази, пре јавне промоције, представљен и наишао на подршку код братства манастира Хиландар, код Његове Светости Српског патријарха, код Г. Министра културе Републике Србије. Интересовање и подршка филму ОТАЦ постоје осим у државним и црквеним круговима и код истакнутих појединаца из јавног живота. Могло би се рећи да се успоставља консензус о непроцењивој важности обраде ове велике теме из српске историје, баш данас, у времену српске свеколике кризе. Током припрема и рада на сценарију међу покретаче филма укључили су се епархије и црквене општине, културне и привредне организације и многобројни појединци из српских земаља али и широко из српског расејања Америке, Аустралије и Европе.

Опште мишљење је да се ради о филмском пројекту од националног значаја, који ће бити занимљив и страним гледаоцима, на првом месту онима из земаља православног културног круга, а да његов културни и друштвени потенцијал у многоме надилази границе филмске уметности. Да би се тај потенцијал реализовао, неопходно је да филм буде резултат заједничке воље. Воље сваког од нас. Воље за опстанком заједништва.

 

ПРОМОЦИЈА ПРОЈЕКТА НА ИНТЕРНЕТУ

Хиљаде људи прате настајање филма ОТАЦ на следећим интернет адресама:

Званични сајт Филм ОТАЦ (на српском, руском и енглеском)
http://film-otac.com/rs/ 
(посебно обратити пажњу на области http://film-otac.com/rs/film 
и на Медија центар унутар сајта са великим бројем ТВ, новинских и интернет извештаја о почетку рада на филму.

Група подржавалаца на Фејсбуку (око 28.000 чланова)
https://www.facebook.com/FilmOtac?ref=hl 

Страница Фондације Наслеђе Отаца за унапређивање и ширење српске православне и националне културе
http://nasledjeotaca.org/ 

Страница продукцијске куће Опет&Опет – извршне продукције филма
http://opetiopet.com/rs/ 

Осим директном уплатом преко кредитних картица на сајту филма ОТАЦ - линк

До сада приложници-покретачи филма помогли су филм уплатама на рачун Фондације Наслеђе Отаца, као првог покретача и то:

 

ДИНАРСКЕ УПЛАТЕ

Прималац:
Фондација НАСЛЕЂЕ ОТАЦА
Љубе Дидића 21/с1, Београд
Сврха плаћања:
Донација
Број рачуна:
160-389870-92

 

ДЕВИЗНЕ УПЛАТЕ
(СВЕ ВАЛУТЕ)

Beneficiary:
IBAN /RS35160005400000473457
FONDACIJA NASLEDJE OTACA
LJUBE DIDICA 21/C1
Beograd (Palilula)
Republic of Serbia

Account with institution:
Swift: DBDBRSBG
BANCA INTESA AD, BEOGRAD
MILENTIJA POPOVIĆA 7B
BEOGRAD, REPUBLIKA SRBIJA