Поклоничко путовање на Свету Гору
Jедна група парохијана цркве Св. Саве из Лондона предвођена протом Драганом Лазићем, у периоду од 8 до 13. октобра 2023.године, била је на поклоничком путовању на Светој Гори. Путовање је, као и претходних година, имало поклонички карактер. Поклоници су се упознали са духовним богатством и светињама Православне цркве на Светој Гори као и са културно-историјским наслеђем српског народа на овом полуострву. Поред Свете Горе поклоници су посетили и неколико знаменитости града Солуна.
По доласку на солунски аеродром 8. октобра, поклоници су у Солуну најпре посетили Српско војничко гробље „Зејтинлик“. Ово гробље је највеће српско војничко гробље изван наше Отаџбине и настало је у периоду после Првог светског рата. Сав материјал за изградњу гробља је допремљен из Србије. На том гробљу је сахрањено око 8 хиљада српских војника. Заједно са њима почива и више хиљада савезничких војника погинулих у Првом светском рату. На гробљу их је дежурни кустос дочекао и упознао са историјатом и значајем овог српског гробља. У гробљанској капели Св. Георгија, о. Драган је одслужио помен српским војницима који су овде сахрањени, а потом је група обишла спомен костурницу у којој се налазе земни остаци око пет и по хиљада српских војника. Такође, видели су и гроб бившег чувара српског гробља пок. Ђорђа Михајловића који је умро ове године и овде сахрањен. Он се бринуо о српском гробљу више од 60 година.
После тога, поклоници су се упутили ка чувеној цркви Св. Димитрија, заштитника града Солуна. Ту су поклоници целивали његове свете мошти које се вековим чувају у овој најпознатијој цркви у Солуну.
Сутрадан, 9. октобра поклоници су путовали из Солуна ка Уранополису, одакле су пут наставили бродом до Св. Горе. Прво одредиште је био манастир Хиландар, најсветије свето место српског народа. У манастиру Хиландару поклоници су се најпре поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице Тројеручице и гробу Св. Симеона Мироточивог (Стефана Немање, оснивача манастира и оца Св. Саве). Затим су видели лозу Св. Симеона која је чудесно изникла из његовог гроба. Познато је да, грожђе са ове најстарије лозе на свету, помаже бездетним супружницима да добију потомство. Затим су обишли цео манастирски коплекс као и остала значајна места изван самог манастира: пирг-кулу краља Милутина, крст цара Душана и маслину коју је он засадио приликом свог доласка у Хиландар. Видели су и цркву Св. Василија близу манастирског пристаништа на мору и манастирски виноград који се простире на 18 хектара плодне манастирске земље. Увече су били на вечерњем богослужењу и заједничкој вечери у обновљеној манастирској трпезарији. Иначе, у манастиру Хиландара тренутно има педесет и три монаха, а богослужења су свакодневна, онако како је Св. Сава прописао својим Хиландарским типиком.
Сутрадан, ујутро у 3.00 часова, поклоници су присутвовали јутарњем богослужењу и Светој Литургији. Складно појање монаха уз светлост свећа у манастиркој цркви представљало је посебан духовни доживљај. После обеда у манастирској трпезарији, поклоници су наставили обилазак манастирског комплекса. Посебну драж је причинило пењање на пирг Светога Саве и поглед на манастир са највише тачке у манастирском комплексу. Обишли су и костурницу која се налази изван самога манастира у којој се на посебан начин сахрањују упокојени монаси. Увече су поново били на вечерњем богослужењу и обеду, а затим посетили манастирску библиотеку.
Четвртог дана путовања, после јутарњег богослужења и Св. Литургије, група је напустила манастир Хиландар и на манастирском пристаништу Јовањица укрцала на брод и наставили пут ка Кареји, административном седишту Свете Горе. У поподневним часовима поклоници су посетили Патерицу, малу цркву близу Кареје где се некада чувао игумански штап Св. Саве који је он добио у Светој земљи у манастиру Св. Саве Освећеног 1229. године. Тај штап се данас чува у манастиру Хиландару, поред иконе Пресвете Богородице Тројеручице. У цркви су присуствовали вечерњем богослужењу. После тога су са о. Трифуном провели време у дивном разговору на различите духовне теме. Затим су се упутили назад и посетили скит Св. Андреје Првозваног у коме се налази највећа црква на Св. Гори. Овај скит који делује врло импресивно саграђен је 1902. године и припадао је Русима. Данас припада грчком манастиру Ватопеду. Поред овог скита налази се и чувена богословска школа „Антонијада“ у којој се образују будући православни богослови.
Сутрадан пре подне, поклоници су посетили и Испосницу Св. Саве у Кареји где се својевремено подвизавао Св. Сава и у којој је написао познати „Карејски типик“. Ту у малој цркви, поклонили су се чудотворној икони Пресвете Богородице Млекопитатељнице, коју је заједно са иконом Богородице Тројеручице Свети Сава донео са путовања по Светој земљи. Поклонике је примио о. Никодим који се подвизава на овом светом месту и поделио им неколико духовних савета уз благослов и икону за срећан повратак са Св. Горе. Затим су поклоници посетили и најстарију цркву на Св. Гори која се налази у самом центру Кареје и назива се Протатска црква. Ту су се поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице која се назива „Достојно јест“ и налази се у олтарском делу саме цркве.
Пoсле тога, поклоници су се преко луке Дафне бродом вратили до Уранополиса, а затим упутили ка Солуну. Успут су обишли манастир Каково, метох манастира Хиландара који се налази близу Јерисоса. Ово имање је Хиландару у 16. веку даровао солунски паша који је добио сина користећи грожђе са чудотворне лозе Св. Симеона. После посете манастиру Каково поклоници су у вечерњим часовима стигли у Солун. Сутрадан су се вратили назад у Лондон, поневши са собом незаборавно духовно искуство и богате утиске са жељом да поново посете Свету Гору.
прота Драган Лазић, Лондон
