Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 27. фебруара 2022. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог Саве на Врачару уз саслуживање преосвећене господе епископа далматинског Никодима и ремезијанског Стефана, свештеничког братства храма Светог Саве и јереја Богољуба Остојића из Загреба и Дејана Мандића из Копра. У наставку доносимо Патријархову беседу у целости:

-У име Оца и Сина и Светог Духа. Још једну недељу смо ближи почетку Велике четрдесетнице и зато нас данас Црква кроз одломак из Јеванђеља Матејевог потсећа шта је смисао и шта је циљ нашега живота, а то није ништа друго до Царство небеско или Царство Божје. Јасно је из ове кратке приче, као и из свеукупног искуства Цркве Божје, да Царство Његово није нека апстракција, и не само то, него да се не тиче искључиво и само будућег века, него да је Царство Божје овде међу нама и у нама и да оно зависи од тога колико су наше духовне очи отворене и какав је наш став у односу на Сина Божјег, у односу на Христа који је дошао међу нас ради нашега спасења.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 28. новембра 2021. године светом архијерејском Литургијом у храму Светог архангела Гаврила у Београду. Беседу Његове Светости Патријарха преносимо у целости:

У име Оца, Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, ево нас на почетку Божићног поста који је Црква устројила пред радосни, велики, спасоносни празник доласка Сина Божјег међу нас, Његовог доласка у телу. Син Божји је дошао, узео све оно што је људско осим греха, те заједно са људском природом прошао кроз све што је људско, а онда на крају узнео се на Небеса и сео са десне стране Оца. Христос је тако отворио могућност да свако од нас, сваки човек који чезне за истином, за правдом, за вечношћу, може да заједно са Њим учествује у свему оном што је божанско.

ВИДЕО

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године

ПОРФИРИЈЕ

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

Христос васкрсе!

Дођите на нови род Винограда,
на побожно весеље,
посебан је дан Васкрсења;
уђимо у заједницу Царства Христова,
појући му као Богу у векове!
(пасхални канон, прва строфа осме песме)

Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.”

Драга браћо и сестре, драги свештеници и верници Српске православне цркве у Великој Британији и Републици Ирској; Вама који сте тек пристигли из отаџбине и Вама који сте се овде родили, родитељима и деци, посебно старијима у домовима и болеснима у болницама; ожалошћенима и Вама који сте тужни или сами, у страху и без наде збуњени догађајима око нас и у свету; свима честитам Празник над празницима, и кличем радосно

ХРИСТОС ВАСКРСЕ - ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

У догађајима страдања и Васкрсења Сина Божијег открила нам се Тајна живота. Господ Исус Христос, Извор Живота, приспуњен милошћу и љубављу, понесе нашу људску природу и показа нам, да смо људи створени по његовом лику, те да заједно са њим у овоме Светлом празнику показујемо се, увек изнова, као победиоци смрти и житељи раја.

Стефан Немања, велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Најпре био крштен у латинској цркви, но доцније ослободи се од те цркве и постаде члан цркве православне. Најпре зависио у државном погледу од Грка, но доцније се ослоботио те зависности и постао потпуно самосталан. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада по примеру свога сина Саве прими монашки чин у манастиру Студеница 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин и, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили 6 параклиса: Спаситељу, Безсребреницима, св. Георгију, св. Теодору, Претечи и св. Николају. Купе рушевине Хилендара, и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само 8 месеци па сконча. Када је био на издисају Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: всјакое дихание да хвалит Господа! И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200. године. 

извор: Охридски пролог

ПОЗДРАВ И БЛАГОСЛОВ ОД ЕПИСКОПА БРИТАНСКО-СКАНДИНАВСКОГ ГОСПОДИНА ДОСИТЕЈА ВЕРНИЦИМА СПЦ У УК И РЕПУБЛИЦИ ИРСКОЈ

Драга браћо и сестре у Христу Господу, 

Ово сам вам казао, да у мени мир имате.
У свијету ћете имати жалост; али не бојте се,
ја сам побиједио свијет (Јов. 16.33)

Како нисам био у прилици дуго времена лично да вас посетим, драги моји епархијоти, овим путем вам се обраћам у време пандемије корона вируса која је завладала светом. Пандемија је посебно тешко погодила вас у Уједињеном Краљевству те сте ових дана опет суочени са мерама изолације које је предузела ваша влада у циљу да заустави даље ширење вируса.