Бог је дародавац свих добрих дарова. И сваки дар Божји је савршен, и то савршен у толикој мери да наводи људе на чуђење. Чудо и није ништа друго до дар Божји коме се људи чуде. А људи се чуде даровима Божјим због савршенства тих дарова. Кад би људи били у рајској чистоти и безгрешности они не би чекали да Бог васкрсне мртваца или умножи хлеб или напуни мреже рибом па да кажу: ево чуда! него би за сваку ствар створену од Бога, и за сваки час и дах свога живота рекли. Ево чуда!

Четри свеће су полако гореле.

Била је тишина и могао се чути њихов разговор.

Прва је свећа рекла:
"Ја сам мир. Нажалост, људи ме не успевају сачувати, мислим да ћу се угасити.” И одмах се угасила.

Опсада Београда и Србије већ дуго не престаје. Једино, што сваке године у време пред најављене "параде поноса" та опсада постаје видљива и посебно понижавајућа. У беспоговорном прихватању лажи као нормалног средства политичке комуникације ми, слаби и апатични, у јадним и нестабилним остацима земље за чије очување се кроз историју гинуло као ретко где на земаљској кугли, понекад као да немамо снаге за оно што нам је сад најпотребније - јасно сагледавање онога што нам се дешава. Као да би нас јасно сагледавање угрозило тако што бисмо морали да признамо сву своју беспомоћност и избегавање сопствене одговорности за оно у чему смо се нашли.

Овај данашњи велики Свети Празник носи радост целе васељене, како се вели у дивној песми: "данас Пресвета Богомајка уводи Господа Христа у васељену!" Као да је Бог протеран са земље - и јесте протеран са земље. Бог је протеран са земље од нас људи, од прве прамајке наше Еве. Пресвета Дјева враћа Бога у свет.

Слика света у коме боравимо у пракси значи отимање о власт, првенство и право, како партија тако и сталежа. У таквој слици увек је актуелно питање где да нађемо место ми који верујемо у Бога и своју наду полажемо у Његове речи: "Ко хоће између Вас да буде први, нека Вам буде слуга."

Обзиром да је важно знати начин ословљавања јавних личности приликом обраћања или сусрета са њима, исто тако је потребно знати на који начин се ословљавају чланови црквене јерархије, тј. свештенства (монашког и  мирскога  реда) по својим чиновима.  Овом приликом, ради подсећања, то чинимо у тексту који следи.