Колики значај има породица у животу појединаца, друштва или државе немогуће је укратко изложити. Породица је основна жива ћелија сваке државе. Као што свака ћелија у нашем телу има своју функцију тако и свака породица у свету има своју функцију. А нарочит значај за нас има хришћанска породица.

Хришћанство је дало огроман значај породици и породичном животу а имајући и то у виду наша Српска православна црква посветила је три последње недеље пред Божић породици и породичном животу па тако имамо недељу посебно посвећену деци, посебно мајкама и посебно оцима.

Она то није урадила да би подвајала породицу већ напротив да би је још више учврстила. Ту постоје дивни народно хришћански обичаји везивања и дрешења. Тако родитељи везују децу а деца родитеље па се једни другима дреше поклонима са пуно љубави.

Сви предбожићни и Божићни обичаји остају целога живота као најлепша успомена од раног детињства до позне старости.

Ангели Божји били су празновани од људи још из дубоке старине. Но то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света. Лаодикајски помесни сабор који беше на 4 или 5 година пре I Васељ. Сабора, својим 35. правилом одбаци поклоњење ангелима као боговима и установи правилно поштовање ангела. У време пак Силвестра папе римског и Александра патријарха александријског (из IV в.) би установљен овај празник Архистратига Михаила и прочих Сила небесних у месецу Новембру. 

На Велики Петак људи су Бога убили, Бога распели. На данашњи свети велики празник људи су убили највећег човека. Највећег, то кажем не ја. Шта ће моје похвале великом и славном Претечи Господњем, кога су уста Господња похвалила више него икога од људи, више него икога од Апостола, од Анђела, од Пророка, од Праведника, од мудраца. Јер су уста Господња изрекла за њега: Ово је највећи између свих рођених од жена. Нема веће похвале у овоме свету.

СИНАКСАР на ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДЊЕ

Треће године Своје проповеди на земљи Господ наш Исус Христос, приближујући се добровољном страдању Свом ради спасења нашег поче казивати ученицима Својим да Њему ваља ићи у Јерусалим, и много пострадати од старешина и главара свештеничких и књижевника, и да ће Га убити (Мт. 16, 21). 

Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи остало јато.

Кад нестане хране за душу нашу у овом материјалном свету, и кад се приближи студ смрти - о, има ли каква ластавица, која ће нас повести у топлији предео, где је обиље топлоте и хране духовне? Има ли таквог предела? Има ли, има ли, такве ластавице?

Изван круга хришћанске цркве нико вам на ово питање не зна дати никакав поуздан одговор. Једино црква зна, и то зна поуздано. Она је видела тај рајски предео, за којим душа наша чезне у мразном сумраку овог битисања на земљи. Она је видела и ту благословену Ластавицу, која је прва узлетела у тај жељени предео, просецајући Својим моћним крилима тамну и тешку атмосферу између земље и неба, и отварајући пут јату за Собом. Осим тога црква на земљи зна вам казати и за безбројна јата ласта, која су следовала оној првој Ластавици и одлетела за њом у земљу благу, обилну сваким добром, у земљу вечног пролећа.

Родом из Попова Поља у Херцеговини, у селу Мркоњићи код Требиња, од родитеља простих, но благочестивих. Од малена беше испуњен љубављу према Цркви Божјој, а када поодрасте, оде у требињски манастир Успенија Богородице и прими монашки чин. Као монах убрзо се прочу због свог озбиљног и ретког подвижничког живота. Јер налагаше на себе подвиг за подвигом, све тежи од тежега.