Са великом радошћу обавештавамо све парохијане да нам, благословом Епископа Иринеја из Руске заграничне цркве, у уторак 22. марта у 19:00 часова долази чудотворна икона Пресвете Богородице, Корено-курска. Позивамо све да у што већем броју дођу и поклоне се икони пред Којом се млади Свети Серафим Саровски исцелио, а Свети Јован Шангајски упокојио.

Упознајмо се, укратко, са величанственом историјом ове свете иконе. У XIII веку је Курска област, као и цела тадашња Русија, била много опустошена у најезди Татара. Разрушени град Курск претворио се у дивљину и стециште звери. Житељи града Риљска, сто километара удаљеног од Курска, који је чудом сачуван од Татара, долазили су у ову област у лов.

На дан рођења Пресвете Богородице – 8. септембра (21. септембра по новом календару) 1295. године, група ловаца из Риљска дошла је да лови поред реке Тускоре, на око 30 километара од Курска. Један од побожних ловаца наишао је на невелику икону која је лежала лицем окренута ка корену дрвета. Када је подигао икону да би је погледао – истог часа из тог места избио је снажан млаз чисте воде и настао извор. Икона се појавила као “знамење“ Мајке Божје. Ловац је схватио да то није обична икона.

Заједно са осталим ловцима направио је малу капелу у коју су поставили откривену икону. Житељи Риљска су сазнавши за појављивање иконе Мајке Божије одмах почели да јој долазе на поклоњење, а од ње су почела да се пројављују многобројна чуда.

Долазак свете иконе у Србију

Због велике опасности од безбожних бољшевика, 1920. године чудотворну икону Богородице Курске из Русије изнео је владика Теофан, архиепископ Курски и Обојански. Уз помоћ белогардејаца владика прво долази у Константинопољ, а потом у Бугарску. Године 1925. икона је пренета у руску цркву Свете Тројице у Београду. Три године касније, у јуну 1928. чудотворна икона је стигла и у Миљков манастир на Морави, код Свилајнца, где се замонашио Свети Јован Шангајски. Икона је ношена кроз целу Србију, а после бомбардовања Београда, 6. априла1941, ношена је и по рушевинама разореног града.

У Србији је остала до 1944. године, до доласка комуниста на власт, када је после смрти епископа Теофана икону преузео првојерарх Руске заграничне цркве, митрополит Анастасије и преко Беча и Минхена однео у Америку, где се од 1951. године до данас чува у њујоршком Саборном синодалном храму на Менхетну. 

Обавештавамо све парохијане и православне вернике да ће у недељу 20. марта 2022. у храму Светог Саве у Лондону с почетком у 10:00 часова служити Свету архијерејску Литургију његово преосвештенство Епископ британско-скандинавски Господин Г. Доситеј. Молимо све вернике да дођу и узму молитвено учешће у Светој Литургији и посебно молимо да дођу у цркву на време тј. до 9:45 како би пре почетка Литургијског славља добили благослов Епископа.

Управа парохије

Потпуно неоправдано помињање Српске Православне Цркве у Резолуцији Европског парламента о спољном уплитању у све демократске процесе у Европској унији, укључујући дезинформисање, засновано искључиво на дубоким историјским предрасудама и тенденциозно креираним стереотипима није изненађујуће, али, свакако, јесте дубоко разочаравајуће за нас.

Стављање Српске Православне Цркве у улогу узрочника „напетости међу етничким групама на западном Балкану како би распирила сукобе и поделила заједнице“, потпуно је супротно чињеницама и залагању Цркве у свакодневном животу и стога такав став одлучно одбијамо.

Црква се без престанка моли за мир, гради мир и подстиче свој верни народ да зацељује ране прошлости, унапређује поверење и гради мостове сарадње са суседима, без обзира на то како се моле и ком народу припадају.

Квалификовање Српске Православне Цркве у односној Резолуцији, супротно овим необоривим и опште познатим чињеницама, даje нетачну слику и резултате који нису у складу са циљевима због којих је основана и постоји Европска унија, судећи бар по њеним прокламованим начелима и званичним документима, а то су мир, правда и слобода за све.

Дужни смо да појаснимо и заиста зачуђујуће стављање у негативан контекст питања заштите традиционалних породичних вредности, за које се Српска Црква залаже на исти начин како то заиста чини и Руска Православна Црква, као и све остале помесне Православне Цркве без изузетка, али, ни најмање различито, и Католичка Црква, као и неке Цркве Реформације. О томе сведочи, на пример, заједничка изјава папе Фрање и патријарха Кирила дата на Куби, као и низ изјава које је папа Фрања, као и његови претходници, дао заједно са патријархом Вартоломејем, којима и католици и православни заједно реафирмишу породицу као природно средиште живота човека и друштва. Слична начела о браку налазимо и у исламу, као, наравно, и у јудаизму.

За Српску Православну Цркву ово су елементарне и уједно универзалне антрополошке вредности на којима опстаје или пада не нека нација, држава или унија него људска цивилизација, тако да се не могу мењати у зависности од мишљења било ког политичког форума или друштвене групе. Црква, како у свом бићу тако и у својој друштвеној делатности, није по себи ни конзервативна ни либерална. Она не чува ни стари систем вредности зато што је стар нити убрзано хрли да прихвати нови приступ човеку и окружењу у којем он живи, и то зато што је нов. Насупрот томе, својим јеванђелским и христоцентричним системом вредности Црква је, независно од времена и простора, увек савремена. То значи, да она у сваком времену припада вечности и свом времену, увек сведочећи неповредивост достојанства човека као иконе Божије, и труди се да учествује у свему ономе што је добро, истинско, честито и непролазно, заснивајући то на непролазности речи њене Главе и Утемељитеља, Христа Спаситеља.

Обавештавамо Вас да ће седница парохијана на тему уређења Велике сале Дома епископа Николаја бити одржана у понедељак 28. фебруара у 18.00 часова. На седници ће бити предочен пројекат уређења са могућношћу да парохијани поставе питања која желе пројектанту и извођачу радова. Искрено молимо да узмете учешћа у састанку и сви парохијани су добродошли.

Захваљујемо Вам на доласку.

Управа парохије

Епархија рашко-призренска изражава отворено згражавање и протест поводом најновије изјаве г. Албина Куртија (17. фебруара), у којој поново отворено подрива одлуку Уставног суда Косова у вези 24 хектара манастирске земље која је призната као власништво манастира Високи Дечани од стране Уставног суда Косова. Упорно кршење владавине права и супротстављање одлуци Уставног суда у вези случаја Високи Дечани, која је донесена након 15 година детаљних судских расправа уз пуни међународни мониторинг и коначно решена 2016. године, више приличи аутократијама, него друштву које се декларативно позива на владавину права и демократију. Политичка реторика којом се ствара етнички и верски антагонизам, још више продубљује јаз између институција косовских Албанаца и српског народа, посебно Српске Православне Цркве, и показује да се овај простор уместо у правцу демократије и мирног саживота свих заједница креће у правцу правног безакоња и стварања етнички чисте албанске територије на којој се сви трагови српске историје, имовине и свега што је везано за српски народ настоје брутално избрисати и поред свих законских одредби и међународних гаранција.

Дана 20. новембра 2021. навршава се годину дана од упокојења Патријарха српског Иринеја. Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је Светом архијерејском Литургијом у крипти Саборног храма Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова. Патријарх Порфирије је затим служио помен на гробу блаженог спомена патријарха Иринеја.