Велики је Бог наш, и твори чудеса; и нигде нема краја причи о чудесима Његовим. Нема очију, које су догледале сва та чудеса; нити има језика, који их је избројао; нити има ума, који их је схватио.

Гледале очи, гледале, па заспале у смрт. Бројао језик, бројао, па занемео. Умовао ум, умовао, па избледео. Ко ће познати чудеса, док не позна Чудотворца? А ко ће сагледати Чудотворца, и жив остати?

Српска Православна Црква својој духовној деци о ВАСКРСУ 2015. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни ВАСКРШЊИ поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

Станимо добро, хришћани, станимо са страхом! Станимо са свештеним страхом у дому Бога нашег испред Спаситељевог гроба као испред отворене књиге.

Ево краја земаљског труда Сина Божијег, Који није учинио грех и Који ни за шта није био крив. Љубав према људима довела Га је с неба на земљу, а људска злоба Га је одвела на муке. Али он није само убијен, већ је прво осуђен, при чему је злочин заоденут у закон. И није једноставно погубљен, већ је злостављан и мучен, људи су Му се ругали и били су злуради, као да посредством својих дела објављују сродство с демонима.

Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења - када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Но како велико изненађења за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божјем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој. И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник.

Кад верник или посетилац уђе у храм Св. Саве или у Дом Епископа Николаја у Лондону мора приметити значајна обележја која подсећају на једну велику добротворку српског народа леди Пеџет. У цркви на десној страни од улаза налази се баррељеф ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, који је она наручила и дала да се постави, а на левој страни до средњег стуба витрина са отвореном књигом и потписима коју је леди Пеџет добила од медицинског особља Скопске болнице 1915. У Дому Епископа Николаја у просторији која носи назив Леди пеџет видеће на зиду урамљена њена одликовања а у библиотеци ће наћи њену књигу „Са нашим српским савезницима".

Ове године обележава се стогодишњица Првог светског рата, како у Европи тако и у свету, где ће се поменути многа значајна имена везана за овај светски догађај који је однео огроман број људких живота, (рачуна се 19 милиона) али међу онима који су у ово тешко време спасли многе животе не може се мимоићи име велике добротворке српског народа леди Пеџет. То је она дама која је изјавила „Иако ме сви забораве то ми је свеједно, само да ме моји Срби не забораве".

Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом (Мк. 9, 29).

Ово је спасоносан пропис највећег Лекара душа људских. Ово је лек опробан и доказан. И другог лека сумашествију нема. А каква је то болест? То је присуство и господарство злог духа у човеку, опаког злог духа, који се труди да коначно упропасти и тело и душу човекову. Дечка, кога је Господ ослободио од злог духа, бацао је овај опаки дух час у ватру, час у воду, само да га погуби.