Станимо добро, хришћани, станимо са страхом! Станимо са свештеним страхом у дому Бога нашег испред Спаситељевог гроба као испред отворене књиге.

Ево краја земаљског труда Сина Божијег, Који није учинио грех и Који ни за шта није био крив. Љубав према људима довела Га је с неба на земљу, а људска злоба Га је одвела на муке. Али он није само убијен, већ је прво осуђен, при чему је злочин заоденут у закон. И није једноставно погубљен, већ је злостављан и мучен, људи су Му се ругали и били су злуради, као да посредством својих дела објављују сродство с демонима.

Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења - када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак. Но како велико изненађења за све свештенике би одговор Пресвете Дјеве, да је се она посветила Богу и да жели остати девојком до смрти не ступајући ни с ким у брак! Тада по промислу и внушењу Божјем првосвештеник Захарија, отац Претечев, договорно са осталим свештеницима, сабра дванаест безжених људи из племена Давидова, да би једноме од њих уручили Дјеву Марију на чување девојаштва њеног и старање о њој. И би уручена староме Јосифу из Назарета, који јој беше и сродник.

Кад верник или посетилац уђе у храм Св. Саве или у Дом Епископа Николаја у Лондону мора приметити значајна обележја која подсећају на једну велику добротворку српског народа леди Пеџет. У цркви на десној страни од улаза налази се баррељеф ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића, који је она наручила и дала да се постави, а на левој страни до средњег стуба витрина са отвореном књигом и потписима коју је леди Пеџет добила од медицинског особља Скопске болнице 1915. У Дому Епископа Николаја у просторији која носи назив Леди пеџет видеће на зиду урамљена њена одликовања а у библиотеци ће наћи њену књигу „Са нашим српским савезницима".

Ове године обележава се стогодишњица Првог светског рата, како у Европи тако и у свету, где ће се поменути многа значајна имена везана за овај светски догађај који је однео огроман број људких живота, (рачуна се 19 милиона) али међу онима који су у ово тешко време спасли многе животе не може се мимоићи име велике добротворке српског народа леди Пеџет. То је она дама која је изјавила „Иако ме сви забораве то ми је свеједно, само да ме моји Срби не забораве".

Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом (Мк. 9, 29).

Ово је спасоносан пропис највећег Лекара душа људских. Ово је лек опробан и доказан. И другог лека сумашествију нема. А каква је то болест? То је присуство и господарство злог духа у човеку, опаког злог духа, који се труди да коначно упропасти и тело и душу човекову. Дечка, кога је Господ ослободио од злог духа, бацао је овај опаки дух час у ватру, час у воду, само да га погуби. 

Молитва Цркве је увек библијска - тј. изражена језиком, сликом и символима Светог Писма. Ако је Библија за човека Божанско Откривење, она је такође и човеков инспирисани одговор на то Откривење па и образац и садржина његове молитве, слављења и поклоњења.

Прошло је, на пример, хиљаде година од састављања псалама. Па и данас, када човек осети потребу да изрази покајање, узбуђење целокупног бића и призив божанске милости, он у псалму налази одговарајући израз покајања, који почиње са „Помилуј ме, Боже!..." Свака ситуација у којој човек може да себе представи пред Богом, светом и другим људима, од свеобухватне радости Божје присутности, па до безграничног очаја изгнанства, греха и отуђења, нашла је свој савршени израз у јединственој Књизи, која је увек сачињавала свакодневну храну Цркве, смисао њеног богослужeња и самоизградње.

81) Како се избавити од гордости?

Није мали подвиг савладати гордост. Средства за ослобођење од ње јесу тајно чињење добрих дела и честа молитва, а предзнак (наговештај) ослобођења јесте незлобивост на онога који нас оговара или оцрњује. (Преподобни Максим Исповедник)

82) Ја увек имам новца и умем да га зарадим-да нисам среброљубац?

Страст среброљубља се открива у томе ако ко узима са радошћу а даје са тугом. (Преподобни Максим Исповедник)

83) Неки цео живот проведу у јавним гресима, све до смрти, и Бог их не кажњава.

Ако ко јавно греши и не каје се, не сналазе га никакве невоље све до смрти, то знај да ће суд над њим бити без милости. (Преподобни Марко Подвижник)