Ваше Преосвештенство, Поштоване Екселенције, пречасни оци, даме и господо, драга браћо и сестре, драга децо!

Пошто сам и сам истраживач и учитељ, велика ми је част и задовољство да данас пред вама говорим о нашем Светитељу Сави.

Драга Браћо и сестре, драги светосавци,

Само онај који има Христа у себи, има снаге да чини велика и узвишена дела, као што је то чинио Свети Сава.

Сетите се само Његовог рада на успостављању и устројству Српске православне цркве 1219. године, па подизање Хиландара, организовање епархија у својој отаџбини, и брига за сваког човека и за сваку душу у својој отаџбини, брига Његова за Цркву и брига браће Његове за престо, прво оца Његовог Немање, за целу отаџбину, јер у то време Србија је личила на један велики манастир.

Црква је испочетка узела да сутрадан пo Светом Богојављењу празнује сабор чесног и славног Пророка, Претече и Крститеља Господњег Јована. Јер је доликовало да се празником укаже поштовање ономе који послужи тајни божанског крштења ставивши руку своју на главу Господњу. Стога се одмах после Крштења Господњег празнује Крститељ и прославља песмама саборно. А назива се сабор зато што се људи сабирају у цркву ради певања и слављења Бога у част и хвалу празнованог великог Јована, Претече и Крститеља.

Свети Владика Николај
Беседа на Материце, у Крагујевцу 1940. год

„Благо утроби која те је носила и грудима које су те дојиле!"( Лука 11, 27)

Част и похвала српским матерама! Коме ако не њима? И када да кажемо, то ако не данас, на српски празник светих Матера, на Материце? Ја кажем с р п с к и, због тога што само Срби имају и држе овај празник. Није ми познато, да и један други православни народ, нити иједан народ уопште у свету, има празник Материца.

Лука 12, 16-21. Зач. 66.

Господ Исус Христос дошао је међу људе да излечи душу људску од крадљивости. Јер је крадљивост тешка болест душе људске.

Краде ли син од оца? Не, него слуга краде од господара. Онога часа када се Адамов синовски дух превратио у слугарски дух, његова се рука пружила ка забрањеном плоду.

Зашто краде човек туђу својину - да ли зато што му то треба? Адам је имао свега и није оскудевао ниучем, па ипак је пошао у крађу.

Зашто краде човек од човека, слуга од слуге? Зато што се пре тога усудио красти од господара свога. Увек човек прво краде од Бога па онда од људи. Прво је праотац људски машио се крадљивом руком за оно што је Божје, па су онда, и због тога, његови потомци постали лопови један другог.

Цео свет је једна дуга прича, састављена из безброј прича.

Као прича испричана тако је пролазан овај свет, и све што је у свету. Но духовно језгро, што се скрива у љускама свих прича, остаје трајно и не гине.

Они људи који овим причама хране само очи и уши, остају духом гладни. Јер дух се храни језгром тих прича, а они нису у стању да дођу до тог језгра.

Недухован, чулни човек, храни се зеленим лишћем многобројних прича, и остаје увек гладан и узнемираван глађу. Духован човек тражи језгро тих многобројних прича и хранећи се језгром бива сит и миром испуњен.